СНН плус
Шеснаест минута тишине у Будимпешти за жртве новосадске трагедије

Тачно две године од трагичног 1. новембра 2024. године, када се на Железничкој станици у Новом Саду обрушила бетонска надстрешница, одневши шеснаест људских живота, и у Будимпешти је одата почаст настрадалима. Као што су током протекле две године грађани широм Србије готово свакодневно минутима ћутања одавали почаст жртвама, тако је и данас, у 11.52 часа, на будимпештанском Тргу хероја почело шеснаест минута тишине.

Окупљени су достојанствено, без говора и других обраћања, одали почаст жртвама трагедије, након чега су запалили свеће и на ограду Амбасаде Србије поставили поруку сећања са именима свих шеснаесторо настрадалих. Након минута ћутања, међу окупљенима су се повели разговори и сећања на тај 1. новембар, на тренутке када су сазнали за трагедију у Новом Саду. Присећали су се шока и неверице, страха за породицу и пријатеље. Неки су говорили како у првим сатима нису имали храбрости ни да позову своје ближње у Новом Саду, јер се још није знало ко је настрадао.

Једна од организаторки комеморативног скупа била је Сара Недељковић, припадница младе генерације Срба у Мађарској. Иако није рођена у Србији, осећа снажну повезаност са земљом из које потиче њена породица, али и личну одговорност према ономе што се у њој дешава. „Окупили смо се данас да се сетимо тих шеснаест људи који су, нажалост, погинули у Новом Саду. Заправо, то је мој мотив био, да иако сам ја рођена у Мађарској, али имам корене из Београда, из Србије. Моја породица живи у Србији, тако да и ја исто желим да тамо буде боље, да људи живе боље у Србији и да све мање влада корупција“, рекла је Сара Недељковић.

За њу је сећање на настрадале неодвојиво од жеље да Србија постане боље место за живот.: „И највише због тога сам дошла данас, да се сетимо настрадалих и да не заборавимо ове лоше тренутке, као што се десило тог 1. новембра 2024. године. Тако да, ето, зато сам ту. Да направимо некако бољу будућност за наш народ“, поручила је Сара. Међу присутнима су били Срби староседеоци, припадници млађих генерација српске заједнице рођени у Мађарској, попут Саре, они који су у Будимпешту дошли због посла, као и студенти који се школују у Мађарској. Различитих генерација и животних путева, окупили су се са истом жељом - да шеснаест жртава новосадске трагедије не буде заборављено.



М.В.