Под јесењим крошњама Будаерша сусрели су се различити језици, укуси, песме и игре. Народности су представиле богатство свог наслеђа, а српски фолклораши публику повели и у коло. Био је то дан у којем су различитости говориле истим језиком пријатељства.

У недељу, 20. септембра, у Будаершу, сунце је сијало оним најтоплијим, златним сјајем, као да жели да продужи лето и ужива у шаренилу које га окружује. Од раног поподнева почело је окупљање организатора и представника мањина, који су припремили штандове и бину под крошњама дрвећа обученим у јесење боје.

Атмосфера на оваквим саборима је јединствена. Ваздухом се мешају мириси традиционалних ђаконија, пита и колача по старој рецептури, преко примамљивих јела са роштиља, до специјалитета који се спремају са љубављу и поносом. Сваки штанд био је мала ризница историје, где су домаћини дочекивали госте широм отворених руку и са осмехом, спремни да испричају причу о свом завичају.

На почетку програма председници ромске, грчке, немачке, украјинске и српске народносне самоуправе поздравили су госте. У име Српске самоуправе присутне је поздравила председница Марина Александрић Ремели.

Председник Ромске народносне самоуправе Ђерђ Лакатош истакао је важност присуства представника Општине Будаерш, заменика градоначелника Марка Моноштори-Каловича и Петера Хаузера.

„Потпредседник је сваку националну мањину поздравио на њеном матерњем језику, што је неизмерно добар смер. Као што је добра ствар и то што град, односно општина, поред финансијске подршке, на овај начин показује и заједништво са локалним националним мањинама”, утисци су Ђерђа Лакатоша.

Програм је био испуњен представљањем фолклорних песама и игара немачке и српске народности, док су Грци, Румуни и Роми добили велики аплауз након извођења својих познатих музичких нумера. Српској народносној самоуправи у госте је дошло КУД „Опанке“ из Помаза. Обучени и припремљени као за велики фестивал, двадесеторо младих, лепих фолклораша извело је сплет игара из Србије, у пратњи Крунослава Агатића и Михаља Ђерђа.

По завршетку програма, позвали су гледаоце у коло и показивали кораке неколико популарних српских игара. Посебан шарм овом догађају дале су боје народних ношњи. Шарени везови, дукати који звецкају у ритму корака и разноврсне мелодије фолклора створили су ритам који повезује, када схватите да плес и песма не знају за границе. Они говоре универзалним језиком пријатељства.

Српски штанд и програм добили су велике похвале. Лакатош, иначе велики уметник и музичар, фронтмен познате ромске групе „Романо гласо”, нагласио је да су српске песме и плесови били фантастични и да је КУД одржао професионални наступ на високом нивоу.

Велики број људи свих генерација, дечји смех, жагор и заједничко уживање у храни и уметности створили су осећај заједништва. Српској самоуправи притекли су у помоћ гимназијалци из „Николе Тесле”.

К. П. Б.