Нова школска година донела је и нове ученике у Српску гимназију у Сегедину.
Дошли су из различитих градова Србије, али и из Требиња,
док су неки основну школу завршили управо у Сегедину.

Свим ђацима новоформиране Српске гимназије у Сегедину заједничко је да на почетку новог поглавља – упознају нови град, школу, дом и нове другаре, а за многе је ту и изазов учења мађарског језика.

Михајло Кукић и Вук Митровић кажу да је распоред соба већ био направљен када су стигли, али им је омогућено да га промене и буду са својим другарима.

У собама, ипак, проводе најмање времена. Слободне тренутке користе за дружење, играње одбојке, кошарке и друштвених игара.

Анастасија Јухас из Новог Сада каже да јој је у дому веома лепо.

„У соби има четири кревета, мада нас је тренутно троје и супер се слажемо. Време проводимо дружећи се, разговарајући и упознајући се. Јако ми се допада град. Леп је, пријатан и супер је за живот и школовање. Центар ме мало подсећа на Нови Сад, што ми је баш лепо. Школа је супер, разред је добар и нисам зажалила што сам одабрала Сегедин.”

Неки ученици кући иду сваког викенда, неки сваке друге недеље, док они који су удаљенији одлазе једном месечно или ређе.

Вук Митровић из Љубовије због дугог пута неће моћи често да иде кући.

„Пут је јако дуг. Сада први пут идем кући после три недеље. Због пута нећу ићи често, али ће понекад и родитељи доћи да ме обиђу. За сада ми је јако лепо, све ми се свиђа и трудим се да што више искористим време за упознавање другара и града.”

Ива Деак, која је основну школу завршила у Сегедину, посебно је задовољна што је сада у бројнијем разреду.

„Супер ми је што нас је двадесеторо у разреду. У основној школи нас је било само седморо. Већ сам стекла нове другаре и јако се радујем новој школској години, новим изазовима и успесима, али и дружењу и учењу.”

Њен школски друг Теодор Радић такође је задовољан.

„Мени је супер. Посебно ми се свиђа што у школи има пуно дечака и много спортиста. То ми значи, јер можемо заједно да идемо на тренинге и да се дружимо и ван школе. Често посећујем другаре у дому.”

Лука Сегеди каже да му се Сегедин више допада од Будимпеште, пре свега због мирније атмосфере.

„Сегедин ми се више свиђа него Будимпешта. Много је мирнији и лепши за живот. Нема толико буке и гужве. Школа је јако добра и баш ми је лепо што сам овде прихваћен и што могу да будем део екипе.”

Ученици кажу да су предмети и градиво у Србији и Мађарској слични, али им се начин рада у новој школи више допада.

Настава је, како кажу, приступачнија и више усмерена ка ученицима. Будући да их је у разреду око двадесеторо, наставници имају више времена да се посвете сваком ученику и додатно објасне градиво.

Као нове предмете и активности издвајају народопис и фолклор, који су им посебно занимљиви.

Мађарски језик им представља нови изазов, али не и велику препреку. Ученици вредно уче и труде се да нове речи користе у свакодневној комуникацији.

Највећу тешкоћу понекад представљају гласови и слова који не постоје у српском језику. Ипак, кажу да успевају да се снађу у продавници, током шетње градом и у разговору са људима.

У гимназији има и много ученика који се активно баве спортом. Михајло Кукић, Уна Грбић и Уна Кромпић тренираће одбојку и са нестрпљењем очекују прве тренинге и упознавање са новим другарима из клуба.

У школи има и фудбалера и кошаркаша који су већ почели са тренинзима у клубовима у Сегедину. Ученицима много значи што и након доласка могу да наставе да се баве спортом.

Поред спорта, ученици имају прилику да наставе и своја музичка интересовања. Ирена Зoричић је ученица другог разреда средње музичке школе у Србији и свира флауту, а своје музичко образовање наставиће паралелно са гимназијом, похађајући музичку школу у Сегедину.

„Није тешко, јако волим да свирам флауту. Баш сам одушевљена што сам нашла и одговарајућу школу где могу да наставим своје школовање. Два пута недељно идем у музичку школу, што ми не ремети дане. Имам довољно времена да се припремим за часове у гимназији, као и да вежбам свирање флауте и да се припремам за своје обавезе у музичкој школи.“

Е. Н. А.