Расправа о ограничењу једногласног одлучивања у Европској унији могла би да има последице далеко изван заједничке спољне и безбедносне политике. За Србију је посебно важно питање да ли би сличан принцип једног дана могао да буде примењен и на поједине фазе политике проширења.

Уколико би за одређене кораке у приступним преговорима уместо сагласности свих чланица била довољна квалификована већина, простор да једна или неколико држава зауставе напредовање кандидата био би знатно мањи. Управо је то једна од слабих тачака садашњег система, оцењују аналитичари.

Процес приступања Унији формално је заснован на испуњавању критеријума, реформама и усаглашавању са европским правом, али његова динамика истовремено зависи од политичке сагласности држава чланица. Због тога кандидат може да испуни услове за одређени корак, а да одлука ипак буде одложена, јер једна или више престоница нису спремне да је подрже.

За Србију би промена тог механизма, бар на први поглед, била повољна. Квалификована већина у Савету ЕУ подразумева подршку најмање 55 одсто држава чланица, односно најмање 15 од 27 земаља, које истовремено представљају најмање 65 одсто становништва Уније. За блокирање одлуке зато није довољно противљење једне државе. Потребна је блокирајућа мањина која обухвата најмање четири чланице и довољан удео становништва ЕУ.

Ипак, промена правила не би аутоматски значила и бржи улазак Србије у ЕУ. Најпре, иницијативе које се тренутно разматрају пре свега се односе на одлучивање у области заједничке спољне и безбедносне политике. Политика проширења има другачији правни оквир, па евентуално ограничење вета у спољној политици не би само по себи променило начин вођења приступних преговора. За то би била потребна посебна политичка одлука држава чланица.

Према мишљењу појединих аналитичара постоји и важнија ограда: квалификована већина може да уклони појединачну блокаду, али не може да надомести недостатак шире политичке подршке кандидату. Због тога би највећа корист за Србију вероватно била у смањењу ризика од изолованих политичких блокада. У систему квалификоване већине било би теже да једна престоница самостално заустави корак за који постоји широка подршка осталих чланица.

С друге стране, постоји и потенцијално неповољна страна. Правило које спречава једну државу да блокира напредак кандидата истовремено омогућава већини да донесе одлуку упркос противљењу држава које су том кандидату наклоњене. Србија данас може да рачуна на то да поједине чланице унутар ЕУ заступају ставове ближе Београду о одређеним политичким питањима. Слабљењем права вета смањила би се и способност тих земаља да саме зауставе одлуке које Србији не одговарају, процењују аналитичари.

За Србију би, како сматрају, вероватно најповољнији био модел у којем би се квалификована већина користила за техничке и међукораке у приступним преговорима, док би најважније политичке одлуке задржале виши праг сагласности.

Д. Ј.