Обележавање јубилеја организовали су Српска самоуправа Новог Светог Ивана и локална цивилна организација, а програм је почео предавањем историчара и професора др Ласла Марјануца.

Како је истакла Теодора Крунић Дунаи, председница српске самоуправе Новог Светог Ивана, предавање је било посвећено ширем историјском контексту досељавања Срба на ове просторе.

Професор Марјануц говорио је о историји овог дела Мађарске, још од времена Турака, а затим и периода Марије Терезије, о томе како су се Срби досељавали и насељавали ове крајеве. Говорио је и о времену када је ово подручје било опустошено, о одласку становништва због Турака, а потом и о поновном насељавању и настанку села. Било је то веома лепо и занимљиво предавање, које је трајало око сат времена - рекла је Теодора Крунић Дунаи.

За предавање је владало велико интересовање, па су, поред мештана, стигли и гости из Деске, Сирига и Сегедина. Међу присутнима је био и историчар Пера Ластић. Просторија у којој је предавање одржано била је испуњена, па је део посетилаца програм пратио и из суседне просторије.

У наставку поподнева посетиоци су имали прилику да се упознају и са делом културног и завичајног наслеђа Срба из Новог Светог Ивана. Приређена је изложба фотографија сентиванских предела и њива, међу којима и оних које су некада обрађивали Срби, а могао се погледати и део завичајне поставке.

Посебну пажњу привукла је изложба лутака у српским народним ношњама из различитих крајева Србије. Ова збирка настала је захваљујући тета Јелени Веселинов, која је годинама сакупљала лутке и настојала да њихова одећа што верније представи традиционалне српске ношње. Ношње су шивене према старим фотографијама, мустрамa и књигама, како би се сачували њихови карактеристични детаљи и изглед.

Неизоставан део програма била је и српска гастрономија. За госте је припремљен ђувеч за чију припрему је био задужен Ђорђе Веселинов, а на богатој трпези нашли су се и гибаница, савијаче, ситни колачи, гурабије и кољиво.

Свако од нас донео је нешто и све смо то послужили гостима. Заиста је био пун сто свега и свачега, тако да су присутни могли да пробају различита јела и посластице. Припремила сам и кољиво, које је такође део нашег обичаја – казала је Крунић Дунаи.

После предавања, разгледања изложби и заједничког дружења, програм је завршен плесачницом, чиме је још једном оживљен део српске народне традиције.

Почели смо у два сата, а завршили око пет-шест. Било је то једно лепо поподне – закључила је Теодора Крунић Дунаи.

С. С.