Друге по реду Светске игре хуманоидних робота управо су у току. Роботи су, заправо, већ одавно са нама, само што већином не личе на људе. Варе и склапају аутомобиле, развозе робу по складиштима, косе травњаке, усисавају станове, чисте базене, помажу хирурзима и обављају послове опасне по човека.

Средиште нове индустријске револуције је Кина. Више од половине нових индустријских робота у свету инсталира се управо тамо. Огромна производна база, развијена индустрија батерија, електромотора, сензора и електронике, уз снажан развој вештачке интелигенције, омогућавају Кини да роботику развија брзином коју смо пре десетак година видели код електричних аутомобила.

Ускоро следи најузбудљивији технолошки скок: робот опште намене. Зато се толико улаже у хуманоидне роботе. Наш свет је направљен према људском телу: степенице, врата, кваке, столице, кухиње, алати, аутомобили. Уместо да све то прилагођавамо машинама, можемо направити машину наше величине, са две ноге, две руке и шакама, способну да користи исте предмете као ми.

Данашњи роботи већ могу да ходају, трче, преносе терет, сортирају предмете, отварају врата, рукују алатима, пуне машину за судове или припремају једноставну храну. Али то још није права роботска кућна помоћница. Машина која беспрекорно понавља један задатак може да се збуни ако јој чаша стоји на другом месту или чарапа испадне из руке. Управо би то могло да се промени током наредне деценије.

Замислимо један обичан дан 2040. године. Седимо код куће и кажемо роботу: „Данас бих јео пекиншку пуњену патку. Пронађи добар рецепт и припреми вечеру за четворо у осам.” Робот нам одговори – љубазно, шаљиво или званично, како смо га већ подесили – пронађе рецепт и усагласи га с нама. Затим проверава шта има у фрижидеру, прави списак онога што недостаје и одлази у продавницу. На крају поставља сто и сервира вечеру. Када завршимо, склања тањире, пуни машину за судове, чисти кухињу, враћа намирнице у фрижидер и износи смеће.

А сутра може да ради нешто сасвим друго. Да пође с нама у шетњу и разговара о старогрчкој филозофији или рок музици. Не треба му посебан програм за сваки нови задатак. Данашња вештачка интелигенција може да прочита текст и разуме упутство, али роботи будућности ће то упутство претварати у низ физичких радњи. Роботи ће видети свет око себе, разумети наш говор, планирати поступке, процењивати последице и учити нове послове. Праће и слагати веш, мењати постељину, чистити купатило, заливати цвеће, доносити намирнице, припремати храну, чувати кућу и обављати ситне поправке. Посебно важну улогу би могли имати у бризи о старијима, којима могу омогућити да дуже живе самостално.

Први такви роботи вероватно ће бити скупи и доступни имућнијима, као некада аутомобили, рачунари и мобилни телефони. Када масовна производња обори цену, могли би постати уобичајени кућни апарати. Можда их нећемо ни куповати, већ изнајмљивати и плаћати месечну претплату за њихов рад и вештачку интелигенцију.

У XX веку кућни апарати преузели су прање веша и судова, а рачунари касније велики део интелектуалне рутине. Сада бисмо први пут могли добити машину која спаја обе способности – разуме шта желимо и затим то физички уради уместо нас. Зато можда најважније питање 2050. године неће бити шта робот може да уради за нас, него шта ћемо, када буде могао готово све, ипак желети да урадимо сами.

Милан Степанов