На иницијативу Гордане Влајић, главне и одговорне уреднице Књижевних новина - гласила Удружења књижевника Србије, главни уредник нашег недељника др Драган Јаковљевић дао је интервју том београдском часопису, у коме је детаљно представио "Српске недељне новине" и њихову улогу у животу припадника српске заједнице у Мађарској, али и наших људи у региону. Разговор на ову тему преносимо у целости.
Господине Јаковљевићу, како бисте представили недељник Срба у Мађарској?
Будимпештанске Српске недељне новине су, по мом мишљењу, много више од једног недељног листа. Оне су сведок времена, хроничар једне заједнице и место на којем се већ више од три деценије бележи живот Срба у Мађарској. Од свог оснивања до данас новине су остале верне својој основној мисији – да објективно информишу, повезују људе, чувају српски језик и писану реч и остављају трајно сведочанство о свему што се дешава у нашој заједници.
Лист је покренут 1991. године, под називом Српске народне новине, у време великих политичких промена у Мађарској и читавој средњој Европи. Било је то време када су националне заједнице добијале нове могућности да организују свој културни и јавни живот, а Срби у Мађарској препознали су да је неопходно створити медиј који ће редовно извештавати о свему што је важно за њихов свакодневни живот. Од самог почетка било је јасно да новине неће бити само информативно гласило, већ место дијалога и заједничког памћења.
Колико нам је познато, ваш лист вуче дубље историјске корене?
Говорећи о данашњим Српским недељним новинама, немогуће је заобићи историјску чињеницу да се српско новинарство на простору данашње Мађарске развија већ скоро два века. У Пешти су 1838. године почеле да излазе Сербске народне новине, чији је уредник и издавач био Теодор Павловић, један од најистакнутијих српских публициста, књижевника и културних прегалаца XIX века. Под његовим уредништвом новине су постале више од информативног листа. Биле су место на коме се расправљало о културним, просветним, политичким и друштвеним питањима српског народа у Хабзбуршкој монархији. На њиховим страницама сарађивали су најзначајнији српски интелектуалци тог времена, а лист је одиграо важну улогу у развоју модерне српске јавности, новинарства и књижевног језика. Иако су настале у потпуно другачијим историјским околностима, данашње Српске недељне новине могу се посматрати као наставак те велике традиције српског издаваштва у Мађарској. Заједничка им је и основна мисија – да на српском језику бележе живот заједнице, чувају национални идентитет, подстичу културни развој и остављају писани траг за будуће генерације.
Како се ваш лист финансира и дистрибуира читаоцима?
Данас су Српске недељне новине једини недељни лист на српском језику у Мађарској. Финансирају се из буџета мађарске државе, на основу Закона о народностима, и бесплатне су. Сваког четвртка лист поштом шаљемо на адресе српских домаћинстава у Мађарској која су изразила жељу да буду примаоци. Власник листа је Самоуправа Срба у Мађарској (ССМ) на челу са председницом др Јованком Ластић, а издавач Српски медијски центар, којим руководи наш колега Милан Степанов. ССМ је највише представничко тело српске националне заједнице, што је чињеница која обавезује редакцију да буде професионална, одговорна и отворена према свим сегментима живота заједнице. Новине не припадају појединцима, нити једној институцији, већ српској заједници у целини.
Каква је уређивачка концепција новина?
Када говоримо о концепцији листа, важно је разумети положај Срба у Мађарској. То је релативно мала, али историјски веома значајна национална заједница, чији припадници живе у различитим деловима земље. Будимпешта, Сентандреја, Помаз, Ловра, Деска, Батања, Сегедин, Печуј и друга места представљају важне тачке српског живота. Управо зато један од основних задатака Српских недељних новина јесте да све те средине повежу у јединствен информативни и културни простор.
Сваког петка читаоци добијају пресек најважнијих догађаја из живота српске заједнице. Извештавамо о раду наших самоуправа, школа и вртића, културних институција, удружења и организација. Пратимо активности Српске православне цркве, научне и стручне скупове, изложбе, концерте, књижевне вечери, позоришне представе, школске свечаности, као и све друге догађаје који доприносе очувању националног и културног идентитета. Међутим, новине нису само збир вести. Велику пажњу посвећујемо интервјуима, репортажама, аналитичким текстовима, приказима књига, историјским прилозима и разговорима са људима који својим радом обележавају живот српске заједнице. Настојимо да иза сваког догађаја пронађемо људску причу, јер верујемо да управо људи чине историју једне заједнице.
Током година на страницама Српских недељних новина нашли су се разговори са научницима, професорима, свештеницима, уметницима, лекарима, спортистима, студентима и ученицима. Представљали смо успешне појединце, али и људе који тихо и предано раде за добробит своје средине. На тај начин новине не бележе само догађаје, већ и лица која стоје иза њих.
Шта све подразумева рад на објављивању једног броја Српских недељних новина?
То је сложен процес који почиње много пре него што лист стигне у штампарију. Новинарски посао подразумева праћење догађаја, разговоре са саговорницима, прикупљање информација, проверу чињеница, фотографисање, писање и уредничку обраду текстова, лектуру, превођење када је потребно, графичко обликовање и коначну припрему за штампу. Свака страница пролази кроз више фаза рада, јер је циљ да читаоци добију поуздан, садржајан и језички негован лист.
Редакција је бројчано мала, али захваљујући доброј организацији и мрежи спољних сарадника успева да прати готово све значајне догађаје у српској заједници. Посебну вредност представљају дописници и сарадници из различитих места у Мађарској, који својим прилозима омогућавају да ниједна локална средина не остане невидљива. Управо та сарадња чини Српске недељне новине истинским листом читаве заједнице.
Новинарство у једној мањинској заједници вероватно има специфичну улогу.
Да, оно није само професија, већ и мисија или служба. Одговорност је утолико већа што свака објављена информација, сваки интервју, свака фотографија и сваки запис временом постају историјски документи. Оно што је данас вест, сутра постаје извор за истраживаче, хроничаре и историчаре. Због тога сматрам да Српске недељне новине имају двоструку мисију. Прва је информативна – да читаоцима пруже благовремене, тачне и проверене информације. Друга је културна и историјска – да сачувају памћење једне заједнице. Ако данас не забележимо рад школе, прославу храмовне славе, концерт хора, изложбу младог уметника или успех неког ученика, постоји опасност да ће ти догађаји временом бити заборављени. Новине зато чувају оно што би иначе лако нестало из колективног сећања.
Посебно место у вашем раду има српски језик. Да ли је за једну националну мањину језик само средство комуникације?
У нашем случају језик је и носилац културног идентитета и један од најважнијих елемената очувања националне самосвести. Сваки број Српских недељних новина представља допринос неговању српског књижевног језика и ћириличког писма. У време када су мањински језици изложени бројним изазовима, постојање једног недељног листа на српском језику има далеко већи значај од самог информисања.
Подједнако нам је важно да новине буду мост између Срба у Мађарској и матице Србије. Због тога пратимо и најважније догађаје у Србији, сарађујемо са бројним институцијама, медијима и културним установама, представљамо савремено стваралаштво и извештавамо о свему што може бити значајно за наше читаоце. Истовремено, настојимо да јавности у Србији и расејању приближимо живот Срба у Мађарској, њихове успехе, проблеме и настојања да очувају свој идентитет.
Последњих година медијски простор се значајно променио, под утицајем нових канала информисања. Успевате ли да пратите те промене?
Друштвене мреже и интернет омогућили су да информације путују брже него икада, па и ми хватамо корак с тим трендом, преко нашег дигиталног издања које информише наше читаоце на дневном нивоу. Захваљујући дигиталним платформама, наши садржаји стижу до читалаца широм света. То је посебно важно за припаднике српске заједнице који живе ван Мађарске, али желе да остану повезани са средином из које потичу. На тај начин новине испуњавају још једну важну улогу – повезују генерације и просторе, омогућавајући да заједница остане на окупу без обзира на географске удаљености.
Ипак, верујем да традиционални медији и даље имају своје место. Новине омогућавају да се догађаји сагледају у ширем контексту, да се анализирају појаве и сачувају вредни садржаји који ће и после много година имати своју документарну вредност.
Ко су читаоци листа који припремате?
Наши читаоци припадају различитим категоријама. То су старији који већ деценијама прате живот своје заједнице, али и млади који кроз новине откривају своје корене. То су ученици и студенти, професори и свештеници, научници, културни радници, представници институција, али и сви они које занима положај српске националне заједнице у Мађарској. Сваки од њих у новинама тражи нешто друго, али сви у њима проналазе заједнички именитељ – припадност једној традицији и једној култури.
После више од три деценије постојања може се рећи да су Српске недељне новине постале незаменљив део јавног живота Срба у Мађарској. Оне су истовремено информативни лист, културна трибина, архив, хроника и место сусрета. Њихова вредност не мери се само бројем објављених страница или годинама непрекидног излажења, већ поверењем које су стекле код својих читалаца.
Како видите овај медиј у будућности и колико матица Србија може да помогне и вама и српској заједници у Мађарској?
Уверен сам да ће и у времену које долази Српске недељне новине наставити да испуњавају своју основну мисију, да буду поуздан хроничар живота српске заједнице у Мађарској, чувар њеног језика, културе и историјског памћења. Док год буде било људи који желе да читају, памте и оставе траг о свом времену, биће потребе и за Српским недељним новинама.
Када је реч о положају Срба у Мађарској, подршка матице Србије има посебан значај. Она се не огледа само у финансијској помоћи, већ пре свега у стварању трајних институционалних веза које омогућавају очување националног идентитета. За једну бројчано малу заједницу сваки облик сарадње са матицом представља снажан подстицај њеном опстанку и развоју.
Та подршка може бити веома конкретна, пре свега кроз континуирано јачање образовања на српском језику – обезбеђивањем савремених уџбеника, стручним усавршавањем наставника, стипендијама за ученике и студенте, као и развијањем заједничких програма школа и универзитета у Србији и Мађарској. Једнако је важно и повезивање културних институција, музеја, архива, библиотека, позоришта и научних установа, како би културна размена била стална, а не повремена.
Мањински медији, попут наших новина, имају ограничене кадровске и финансијске капацитете, али обављају посао од националног значаја. Посебно је важно да се у Србији више говори о Србима који вековима живе у Мађарској. Они нису дијаспора настала савременим миграцијама, већ аутохтона историјска заједница која је вековима доприносила развоју културних, просветних и духовних веза два народа. Управо зато очување њених институција представља заједничку одговорност и Мађарске, као државе у којој живе, и Србије, као њихове матице.
Драган Јаковљевић (1965), књижевник, новинар и професор универзитета, рођен је у Крагујевцу, а од 1995. живи и ствара у Будимпешти. Докторирао је културолошко-комуниколошке и филозофске науке. Бројни студенти Славистичке катедре будимпештанског Универзитета ЕЛТЕ имали су прилике да га упознају као дугогодишњег професора групе предмета из области историје српске књижевности и културе. Поред бављења књижевним и научним радом, у мађарској престоници већ дуги низ година уређује „Српске недељне новине” – званично информативно гласило српске националне мањине у овој земљи. Стални је дописник београдског дневног листа „Политика” из Будимпеште. Члан је Удружења књижевника Србије, Друштва књижевника Војводине и Удружења новинара Србије. Објавио је двадесетак књига прозе, поезије и есеја. Нека од његових књижевних дела преведена су на мађарски и енглески језик, а поједина уврштена у гимназијске уџбенике књижевности у Мађарској и зборнике и антологије у нашем региону. Јаковљевић је аутор више десетина научних радова из области књижевности, културе и медија, објављених у међународним, српским и мађарским стручним часописима. Добитник је низа значајних књижевних и друштвених признања.