Од 19. јула Европска унија забранила је уништавање непродате нове одеће, обуће и модних додатака. Уместо уништавања, велике модне компаније мораће вишкове непродате робе да понуде на снижењима, донирају или рециклирају, како би се смањио текстилни отпад и заштитила животна средина.

Европска унија направила је велики корак ка одрживијој модној индустрији. Од 19. јула великим компанијама више није дозвољено уништавање непродате нове одеће, обуће и модних додатака. Уместо тога, вишкове залиха мораће да понуде на снижењима, донирају, припреме за поновну употребу или рециклирају.

Нова правила део су Уредбе Европске уније о екодизајну за одрживе производе (ESPR), чији је циљ смањење отпада, очување природних ресурса и развој кружне економије, у којој производи што дуже остају у употреби.

До сада је део непродате робе, уместо да стигне до купаца, завршавао уништавањем. Према подацима Европске агенције за животну средину, између четири и девет одсто текстилних производа пласираних на европско тржиште никада не буде употребљено. Истовремено, сваки становник Европске уније годишње купи око 19 килограма текстила, док више од 16 килограма заврши као отпад.

Један од главних разлога за увођење ове мере јесте заштита животне средине. Текстилна индустрија спада међу највеће загађиваче јер троши огромне количине воде, енергије и сировина, док милиони тона одеће сваке године завршавају на депонијама или у постројењима за спаљивање отпада. Према проценама Европске агенције за животну средину, уништавање непродатог и враћеног текстила у Европи сваке године ствара милионе тона емисије угљен-диоксида. Због тога Европска унија настоји да подстакне поновну употребу, поправку и рециклажу текстилних производа.

Према новим прописима, уништавање непродате робе биће дозвољено само у изузетним случајевима, када је производ опасан, контаминиран или непогодан за поновну употребу. У свим осталим случајевима компаније ће морати да га продају, донирају или рециклирају.

Очекује се да ће потрошачи у државама Европске уније чешће имати прилику да купују у аутлет центрима и на сезонским распродајама, док ће веће количине нове одеће бити дониране хуманитарним организацијама. Компаније ће настојати да што већи део непродатих залиха продају уместо да их складиште.

Иако Србија није чланица Европске уније, нова правила могла би посредно да утичу и на домаће тржиште. Европски трговински ланци који послују у Србији могли би чешће да организују распродаје, а није искључено ни да ће део робе намењене тржишту Европске уније завршити у продаји у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини и Северној Македонији. Остаје, међутим, отворено питање да ли ће таква роба бити продавана по нижим или по редовним тржишним ценама. Европски прописи не регулишу цене, већ искључиво забрањују уништавање непродатих производа. Контролу спровођења правила вршиће надлежни органи држава чланица Европске уније, док ће за робу извезену ван Уније бити надлежне институције држава увозница.

Нова правила донеће и додатне обавезе трговцима. Непродата роба мораће да се складишти, сортира, по потреби обнови, поново пакује и евидентира пре него што буде продата, донирана или послата на рециклажу.

Европска унија постепено уводи и такозвани дигитални пасош производа. На текстилним производима налазиће се QR код који ће купцима омогућити увид у порекло, састав материјала, место производње, начин одржавања, као и могућности поправке и рециклаже. На тај начин потрошачи ће имати више информација о производу који купују, а истовремено ће бити подстакнута већа транспарентност у производњи и продаји текстила.

Организације за заштиту животне средине поздравиле су нова правила, али упозоравају да ће њихов успех зависити од доследне примене и ефикасне контроле, како би се спречиле злоупотребе и заиста смањила количина текстилног отпада.

Нова правила требало би да подстакну модну индустрију да пажљивије планира производњу, боље управља залихама и више се ослања на распродаје, донације и рециклажу. Истовремено, она представљају још један корак Европске уније ка смањењу отпада, рационалнијем коришћењу природних ресурса и заштити животне средине. Колико ће користи донети потрошачима, привреди и природи, показаће њихова примена у наредним годинама.

Жаклина Богдановић

Извори: Европска комисија (European Commission), EUR-Lex – Уредба о екодизајну за одрживе производе (ESPR), Европска агенција за животну средину (EEA), DPA, Greenpeace, WWF