Матуранти генерације 2022/2026. Српске гимназије „Никола Тесла” у Будимпешти оставили су за собом једну лепу успомену која ће се још дуго спомињати. Била је то генерација којој су припадали ђаци чије сам родитеље махом подучавао пре неколико деценија. Овог августа навршиће се тридесет и шест година откако сам започео своју каријеру на Тргу ружа.
Трагајући међу успоменама и фотографијама, наишао сам на две занимљиве фотографије на којима се виде ученици првог разреда Српске основне школе у Будимпешти и ти исти ђаци сада, као ученици 12/а разреда наше гимназије на Тргу ружа.
Посебно треба нагласити да они и данас представљају праву заједницу која је заједно провела у школским клупама више од десет година. То су махом ученици чији су се родитељи школовали у нашој српској васпитно-образовној установи или су, пак, познате и уважене личности наше српске заједнице у Мађарској.
Оно што сам, на своју велику радост, приметио код поменутих ученика јесте она младалачка зрелост и здрава национална свест, јака свест да су управо они ти који представљају нашу будућност на овим нашим северним просторима.
Лепо је видети да стасају нови нараштаји који ће понети са собом баштину Чарнојевићевог јата.
Поред доброг учења и примерног владања, велика већина ових ђака и данас су активни чланови фолклорних удружења, носиоци и преносиоци наше српске културе, верског наслеђа и народносне традиције. То су они младићи и девојке на које засигурно може да рачуна наша заједница.
Сва срећа па надолазе и овакви нараштаји који у мени буде наду да ће прича о „остацима остатака“, како би рекао наш земљак, популарни књижевник Милош Црњански, говорећи о нама Србима у данашњој Мађарској, ипак имати свој наставак.
Посматрајући лица ових девојака и момака, у мени се родила жеља да забележим њихова имена и снове о не тако далекој будућности.
Сара Дахан, која вуче корене из Ловре, жели да студира право на Универзитету „Пазмањ” у Будимпешти.
Милош Јакшић је праунук проте Ивана Јакшића, дугогодишњег пароха помашког. По мајци је пореклом из Помаза и унук је угледног лекара, некадашњег директора болнице „Ужоки”, др Ивана Голуба. Успешно је уписао „Корвинус“, где ће се као студент удубити у свет финансија.
Филип Собослаи, Калазлија и потомак уважене породице Крунић, студираће инжењерство, а Ненад Богдан из Помаза своје високо образовање наставиће посвећујући се свету економије и информатике.
Теодора Почуча, из месне свештеничке породице, намерава да једног дана постане лекар, па се уписала на медицински факултет у главном граду Мађарске.
Немања Недељковић, по мајци такође пореклом из Помаза, чија је бака Бојана Чобан Симић била први директор наше самосталне Српске школе у Будимпешти, решио је да студира бизнис-менаџмент.
Мила Поздер, која вуче корене из Сомбора, решила је да једног лепог дана буде психолог и васпитачица у забавишту.
Кира Семлер је, по баки Златици Шишковић Семлер, везана за Сантово и жели да студира ДИФ, те да настави да се и надаље успешно бави спортом.
Надамо се да ће ова генерација својим трудом, радом и залагањем служити свима нама на част и да ћемо у њима добити нове чланове српске заједнице, који су вољни и кадри да допринесу очувању нашег наслеђа и да буду гаранција наше будућности и нашег опстанка на овим нашим северним просторима.
На многаја љета!
Драгомир Дујмов