Велики пожари који су последњих дана захватили Далмацију добили су у Хрватској и националну димензију након хапшења четири особе осумњичене да су намерно изазивале ватру на подручју Задарске жупаније. Непроверена информација да су тројица ухапшених Срби била је довољна да се у делу медија и, још изразитије, на друштвеним мрежама, истрага против конкретних људи претвори у параноично-хистеричну медијску хајку, са основном поруком да "Срби пале Хрватску".

Задарска полиција саопштила је да су ухапшена тројица хрватских држављана, старих 46, 45 и 42 године, и 33-годишња држављанка Пољске. После криминалистичке истраге осумњичени су да су 14. и 15. августа, по претходном договору, упаљачем намерно изазвали пожаре на десет локација на подручју Задра и Задарске жупаније. Код њих је, према полицијским информацијама, пронађено и оружје.

У званичном полицијском саопштењу нема националности осумњичених. Информацију да су тројица мушкараца Срби објавили су хрватски медији, позивајући се на незванична сазнања РТЛ-а. Индекс је текст насловио: „УСКОК истражује могући тероризам. - Тројица ухапшених за паљење су српске националности”. Вест је затим пренета широм региона.

Укључивање УСКОК-а и помињање могућег тероризма додатно су подигли температуру. У тренутку када мотив осумњичених још није био утврђен, у јавном простору истовремено су се нашле три изузетно запаљиве одреднице – „пожари”, „тероризам” и „Срби”. Оно што је у полицијском поступку тек требало доказивати, на друштвеним мрежама почело је да се третира као већ разјашњена ствар.

Колико је националност постала централни део вести видело се и по томе што је у првим извештајима, док идентитети осумњичених још нису били познати, наглашавано да су ухапшена тројица хрватских држављана и једна странкиња. Чим се појавила незванична информација о српској националности тројице мушкараца, управо је она доспела у наслове и постала један од главних елемената приче.

У коментарима испод вести и на друштвеним мрежама уследило је оно што је у хрватско-српским односима одавно познат механизам: од могућег злочина тројице људи дошло се до оптуживања читаве националне заједнице. Појавиле су се поруке о „Србима који пале Хрватску”, захтеви за протеривање, позиви да се Србима забрани долазак на Јадран, али и коментари који пожаре повезују са ратом, Крајином и „Олујом”. На страницама хрватских портала расправа о кривичној одговорности осумњичених брзо је прерасла у расправу о Србима као народу. Чак и на страницама на којима је првобитна вест говорила само о „три хрватска држављанина и странкињи”, читаоци су тражили објављивање националности и оптуживали медије за „прикривање”.

То не значи да такви коментари представљају став већине грађана Хрватске, нити би било основано антисрпске испаде са интернета приписати целом хрватском друштву. Али њихов број, речник и брзина којом су се појавили показују да је национална припадност осумњичених постала тема независна од саме истраге и да је све ово послужило само као повод да на светло дана избије жестока антисрпска кампања коју провладини медији у Хрватској, што притајено што отворено, воде у својим програмима већ дуги низ година.

У таквој атмосфери почели су да се спајају и пожари који, према до сада објављеним подацима, нису повезани. Најтеже последице имао је пожар који је избио 13. августа код Локве Рогознице и проширио се према Омишу. Једна особа је погинула, десетине су повређене, евакуисано је око 2.500 људи, а ватра је захватила приближно хиљаду хектара.

Истрага тог пожара је посебан поступак. У јавности до сада није објављен доказ који четворо ухапшених на задарском подручју повезује са пожаром код Омиша. Управо је та разлика битна јер се у делу коментара и објава на интернету више није говорило о десет пожара за које полиција сумњичи конкретну четворку, него о „паљењу Хрватске”, као да је утврђена веза између пожара који су избили на различитим местима.

Сумњама је допринела и изјава хрватског министра одбране Ивана Анушића да је нелогичан број пожара који избијају баш када су најављени бура или снажан ветар и да постоје снимци намерног подметања појединих пожара. Таква оцена отвара легитимно питање намерних паљевина, али сама по себи не говори ништа о националности починилаца, нити доказује да различити пожари имају заједничког организатора.

Посебну тежину читавој причи даје тренутак у којем се она догодила. Хрватска је тек обележила 31 годину од „Олује”, а почетак августа традиционално доноси највећи талас међусобних оптужби Београда и Загреба, расправе о рату и жртвама и појачану националистичку реторику. Ове године том амбијенту претходиле су и друге полемике са изразитом српско-хрватском националном компонентом. Због тога је вест о тројици осумњичених Срба пала на већ припремљено политичко и медијско тло.

При томе остаје низ питања на која истрага тек треба да одговори. Није јавно утврђено због чега би четворо осумњичених палило ватру на десет места, какав је био њихов мотив, зашто су деловали заједно, чему је служило пронађено оружје и постоји ли било какав политички или идеолошки мотив. Управо од одговора на та питања зависи и да ли ће помињање тероризма уопште добити кривичноправно утемељење.

До тада постоје две одвојене чињенице. Прва је да полиција сумњичи четворо људи за серију намерно изазваних пожара и да, уколико се сумње докажу, реч је о изузетно тешком кривичном делу почињеном усред противпожарне сезоне у којој су већ страдали људи и имовина.

Друга је да се националност тројице осумњичених, иако је полиција није навела у званичном саопштењу, за мање од једног дана претворила у једну од централних тема хрватског интернет-простора. Уместо питања ко су осумњичени, шта им је био мотив и шта полиција може да докаже, добар део расправе померен је на питање „шта Срби раде Хрватској”.

Истрага пожара у Задарској жупанији тако је, пре него што је стигла до тужилачког и судског епилога, већ добила свој политички и национални живот. У њему се више не расправља само о четворо осумњичених и десет пожара, него се поново отвара читав регистар српско-хрватских спорова – од рата и „Олује” до положаја преосталих Срба у Хрватској.

Драган Јаковљевић