У просторијама Самоуправе Срба у Мађарској, 13. августа ове године, председница ССМ др Јованка Ластић одржала је конференцију за штампу на којој је јавност обавестила о више актуелних питања од значаја за српску заједницу. Посебну пажњу посветила је двема великим инвестицијама започетим претходних година, које до данас нису окончане. Према њеним речима, пројекти у Батањи и на Калвиновом тргу у Сегедину представљају озбиљно финансијско и правно питање за Самоуправу, док би нова гимназија у Сегедину требало свечано да отвори врата 1. септембра.
За Батању потребно још до 200 милиона форинти
Говорећи о Батањи, др Ластић је подсетила да је недавно одржан састанак са посланицима из региона у вези са пројектима у Батањи и Сегедину. Ситуацију у Батањи оценила је као правно сложену, јер је пројекат својевремено од стране Фонда „Бетлен Габор” формално закључен као успешно реализован, иако објекат још нема употребну дозволу, а степен његове завршености процењује се на свега 60 до 70 одсто.
Према садашњим проценама, за довођење објекта у стање у којем би могао да добије употребну дозволу потребно је још 150 до 200 милиона форинти. Некретнина је првобитно купљена на име Самоуправе Срба у Мађарској, а замишљено је да објекат након завршетка користе и српска и румунска народносна школа. И грађевинска дозвола гласи на ССМ, па би Самоуправа требало да буде и подносилац захтева за употребну дозволу. Батања и Сегедин сада су уврштени међу отворене инвестиционе пројекте чије решавање зависи од одлука Владе. Др Ластић очекује да питање Батање буде разматрано на једној од наредних седница Владе.
Као једна од могућности раније се помињало преношење дела власништва на румунску државну самоуправу, док се, према неформалним информацијама, помиње и могућност преношења целокупне некретнине. Такво решење председница ССМ сматра неприхватљивим. „То је губитак имовине и ја мислим да ћемо се око тога сви чланови Скупштине сложити. Ја сигурно у томе нећу учествовати”, поручила је др Ластић, нагласивши да је реч о неформалним информацијама и да коначне одлуке још нема.
Незавршене инвестиције као „Дамоклов мач”
Други велики незавршени пројекат налази се на Калвиновом тргу у Сегедину. Након састанка са представницима Самоуправе, посланик Атила Гајда обишао је објекат и упознао се са његовим стањем. Према речима др Ластић, оно што је затекао изазвало је озбиљну забринутост, а отворено је и питање одговорности за стање инвестиције.
Председница ССМ је подсетила да је Самоуправа још пре више од годину дана поднела кривичну пријаву против непознатог починиоца у вези са спорним инвестицијама. Кривични поступак и даље траје, она је до сада два пута давала исказ, а саслушана су и друга лица повезана са реализацијом пројекта. Више детаља није желела да износи због интереса истраге.
Др Ластић је два незавршена пројекта назвала „Дамокловим мачем над српском заједницом у Мађарској”, чија се вредност креће између 2,5 и три милијарде форинти. У најнеповољнијем сценарију, уколико би дошло до обавезе враћања средстава, то би могло озбиљно да угрози ликвидност Самоуправе. ССМ, како је подсетила, нема сопствене пореске и друге приходе какве имају локалне самоуправе, већ у највећој мери зависи од средстава државног буџета.
Српска гимназија у Сегедину пред отварањем
Знатно оптимистичније вести председница Самоуправе изнела је када је реч о новој згради у којој би од септембра требало да почне рад Српска гимназија у Сегедину. Радови на реконструкцији су при крају, а ССМ је од Владиног уреда Чонград-Чанадске жупаније затражила наставак поступка за издавање употребне дозволе. Очекује се да надлежни органи обаве контролу објекта и, уколико су испуњени сви законски услови, издају потребну дозволу. Према речима др Ластић, постоје чврста обећања да би дозвола могла бити издата већ наредних дана. Уколико све буде текло према плану, свечано отварање школске године предвиђено је за 1. септембар у 16.30 часова, у свечаној сали нове зграде.
Самоуправа је, како је речено, обезбедила услове потребне за законито функционисање школе. За педесет ученика обезбеђен је смештај у ученичком дому „Фодор”, где раде и три васпитача која говоре српски, као и фискултурна сала, исхрана и здравствена служба.
У првој школској години планирана су три одељења – једно двојезично, једно са српским наставним језиком и једно језичко припремно одељење. Укупно је реч о 52 ученика. Међу њима ће бити ђаци који настављају школовање после завршене сегединске српске основне школе, деца са двојним држављанством и ученици чији родитељи живе и плаћају порез у Мађарској. Значајан број долази из групе кандидата који нису успели да се упишу у Српску гимназију у Будимпешти. За места у Сегедину владало је велико интересовање – кандидата је било приближно двоструко више од расположивих места.
Један од планова јесте и успостављање школског аутобуса из Батање до Сегедина. На тај начин гимназија би постала реална могућност и за ученике који завршавају српску основну школу у Батањи, а који су раније због велике удаљености теже могли да наставе школовање у Будимпешти.
Др Ластић је нагласила да новој установи треба дати времена да се развије и покаже своју виталност. Зграда у којој гимназија треба да почне рад изнајмљена је на пет година, уз право прече куповине. Уколико у међувремену буде завршен објекат на Калвиновом тргу, садашња зграда могла би касније да буде претворена у ученички дом, чиме би био заокружен српски образовни комплекс у центру Сегедина.
Детаљно образложена процедура избора директора
Трећа велика тема конференције била је процедура избора руководилаца српских образовних установа, а посебно избор главног директора Српског образовног центра „Никола Тесла” у Будимпешти.
Одговарајући на примедбе које су се појавиле након избора, др Ластић је хронолошки представила поступак. На редовној седници Скупштине 21. маја донета је одлука о расписивању конкурса за главне директоре СОЦ „Никола Тесла”, школе у Сегедину и школе у Батањи. Коначни текст конкурса објављен је 26. маја, а рок за пријаве био је 30. јун.
Укупно је пристигло пет пријава. Комисија их је прегледала, саслушала свих пет кандидата и сачинила записник. Код две пријаве појавиле су се одређене недоумице, због чега су питања упућена надлежном Заводу за образовање, али, како је нагласила председница ССМ, она нису била повезана са конкурсом за директора „Николе Тесле”.
Иако тадашња законска процедура то није изричито захтевала, Канцеларија ССМ је, ради веће транспарентности и демократичности поступка, документацију доставила школама и заинтересованим српским народносним самоуправама како би и оне могле да изнесу мишљење. Комплетан материјал је 30. јула достављен свим скупштинарима и члановима Одбора за школство.
Тајно гласање за директора „Николе Тесле”
Одбор за школство заседао је 7. августа, а потом је почела седница Скупштине ССМ. На предлог скупштинара из опозиционе посланичке групе „Круг” промењен је редослед тачака дневног реда, па је избор директора СОЦ „Никола Тесла” стављен на прво место.
На захтев једне од скупштинарки одлучено је да се гласа тајно. Изабрана је четворочлана комисија за пребројавање гласова, чија су три члана била из посланичке групе „Круг”, док је четврти био потпредседник ССМ. За председника комисије изабран је Бранимир Ђорђев, такође из редова „Круг”-а.
После техничке паузе скупштинари су преузели гласачке листиће и то потврдили потписима, након чега је обављено гласање. Комисија је пребројала гласове, а резултат је објавио њен председник Бранимир Ђорђев.
Др Ластић је посебно нагласила да током седнице нико није уложио примедбу на поступак гласања. На основу резултата, одлуком број 134, Весна Вејмола Рац-Петин именована је на пет година за главну директорку СОЦ „Никола Тесла”. На истој седници одлучивано је и о руководиоцима школа у Батањи и Сегедину.
Коначна реч надлежног министарства
Иако је Скупштина донела одлуке, поступак тиме још није формално окончан. Комплетна документација предата је надлежном министарству, јер је за окончање процедуре потребна и сагласност министра.
Др Ластић је рекла да је документацију лично предала и да је том приликом обавештена да је министарству стигао и допис са примедбама на спроведену процедуру. Није, међутим, могла да каже да ли га је поднело физичко лице или нека организација, нити је износила његов садржај. Потребна документација достављена је и Државној ризници, а ССМ сада очекује став надлежног министарства.
Наредне недеље могле би тако да буду пресудне за неколико важних питања српске заједнице у Мађарској. Очекују се одлуке о незавршеним инвестицијама у Батањи и Сегедину, издавање употребне дозволе за нову школску зграду и став надлежног министарства о избору директора. Уколико административне процедуре буду окончане према плану, 1. септембар би за српско школство у Мађарској требало да означи и упловљавање у мирније воде, као и почетак новог поглавља – почетак рада Српске гимназије у Сегедину.
М. С.