Одлазећи мађарски амбасадор у Србији Јожеф Мађар имао је опроштајни сусрет са председником Александром Вучићем, а потом и са челником Српске напредне странке Милошем Вучевићем, што је повод за наш осврт на резултате дипломатског мандата током којег су односи две суседне државе наставили да се развијају у више области.
Поруке које су уследиле након ових сусрета указују да обе стране очекују наставак досадашње политике, без обзира на промену на месту шефа мађарске дипломатске мисије у Београду. Председник Србије захвалио је амбасадору Мађару на личном ангажовању и доприносу развоју односа две земље, оценивши да су они засновани на међусобном поверењу и уважавању. Како је саопштено после разговора, посебна пажња посвећена је стратешком партнерству, сарадњи у области енергетике, инфраструктуре и економије, као и реализацији заједничких пројеката. Председник Србије је истакао да Београд високо цени континуирану подршку Мађарске европским интеграцијама Србије и њен допринос стабилности региона.
Неколико сати касније, амбасадора је примио и Милош Вучевић, који је захвалио Мађару на сарадњи током дипломатског мандата и оценио да су односи Србије и Мађарске достигли највиши ниво у модерној историји. Заједничка порука оба сусрета била је да ће сарадња бити настављена кроз већ успостављене институционалне механизме.
Иако су овакве опроштајне посете уобичајен део дипломатске праксе, оне су овога пута добиле и шири политички значај. Мандат Јожефа Мађара обележио је период интензивног развоја билатералних односа, у којем су се редовни сусрети државних руководстава претворили у праксу, а сарадња добила далеко шири институционални оквир него у претходним деценијама.
Србија и Мађарска током већег дела деведесетих година нису имале односе који би се могли окарактерисати као блиско партнерство. Политичке околности на простору бивше Југославије, санкције, ратови и промене у средњој Европи условиле су ограничену сарадњу, док су бројна отворена питања, пре свега у вези са положајем мањина и наслеђем прошлости, повремено оптерећивала односе.
Значајнији преокрет започео је после 2013. године. Декларација о помирењу, коју су усвојили парламенти Србије и Мађарске након међусобног признавања страдања цивилног становништва током Другог светског рата, сматра се једном од прекретница у билатералним односима. Тај процес омогућио је да се политички дијалог постепено усмери на заједничке интересе, а не на историјске спорове.
У годинама које су уследиле интензивирани су сусрети највиших државних званичника. Успостављен је механизам редовних заједничких седница влада, а ресорна министарства почела су чешће да координишу активности у областима инфраструктуре, енергетике, пољопривреде, безбедности и европских интеграција. Управо је у том периоду у јавности све чешће почео да се користи термин „стратешко партнерство“, који је временом постао саставни део званичних саопштења обе државе.
Један од задатака амбасадора био је и да одржава сталну комуникацију са мађарском националном заједницом у Србији. У том контексту редовно је обилазио Суботицу, Сенту, Кањижу, Бачку Тополу и друга места у којима живи већи број припадника мађарске националне мањине. Истовремено, присуствовао је и манифестацијама које су организовале српске институције културе, што је допринело видљивости сарадње и ван политичке сфере.
Последњих десетак година економска сарадња Србије и Мађарске бележи константан раст. Према подацима Републичког завода за статистику и надлежних министарстава, Мађарска се сврстава међу најзначајније трговинске партнере Србије, док је обим робне размене у односу на период од пре десет година вишеструко повећан. У Србији послује више десетина компанија са мађарским капиталом, док је све више српских предузећа присутно на мађарском тржишту. Поред великих инвестиција, развијају се и бројни програми намењени малим и средњим предузећима, посебно у пограничним регионима.
Управо је економска сарадња била једна од тема које је Јожеф Мађар током мандата најчешће истицао. На више привредних скупова наглашавао је да географска близина, добра саобраћајна повезаност и комплементарност привреда представљају основу за даље повећање трговинске размене и инвестиција. У том смислу, дипломатска активност била је усмерена не само на политичке контакте, већ и на повезивање компанија и привредних комора.
Једна од области у којој је сарадња Србије и Мађарске последњих година постала највидљивија јесте енергетика. Постојећа гасна интерконекција добила је већи значај, а сарадња је проширена и на складиштење природног гаса, што је у појединим периодима омогућило Србији да користи складишне капацитете у Мађарској.
ВИШЕ ОД КЛАСИЧНЕ ДИПЛОМАТИЈЕ
Јожеф Мађар преузео је дужност амбасадора у тренутку када су институционални односи већ били постављени, али је његов мандат обележило њихово даље ширење. За разлику од класичне дипломатске праксе, која је често ограничена на контакте са државним институцијама, мађарски амбасадор био је, како смо имали прилику да пратимо, присутан и на бројним привредним форумима, научним скуповима, културним манифестацијама и догађајима локалних самоуправа.Током мандата састајао се са представницима више министарстава, Привредне коморе Србије, локалних власти у Војводини, универзитета и пословне заједнице, о чему смо и ми у више наврата извештавали. Амбасада Мађарске учествовала је у организацији бројних привредних конференција посвећених инвестицијама, дигитализацији, енергетској транзицији и прекограничној сарадњи.
Поред питања снабдевања гасом, две државе последњих година све чешће разговарају и о сарадњи у области електроенергетике, развоју преносне инфраструктуре и могућностима заједничког учешћа у пројектима који се односе на обновљиве изворе енергије. Европска енергетска политика, која подстиче диверсификацију праваца снабдевања и већу интеграцију регионалних тржишта, додатно је утицала на то да Београд и Будимпешта интензивирају координацију у овом сектору. Због тога енергетика је била једна од централних тема и током опроштајног разговора председника Србије са амбасадором Јожефом Мађаром.
Ако постоји један пројекат који је постао симбол нове фазе односа Србије и Мађарске, онда је то модернизација железничке пруге Београд–Будимпешта. Реч је о једном од највећих инфраструктурних пројеката у овом делу Европе, који се реализује у оквиру ширег развоја железничког Коридора 10 и повезивања централне Европе са југоистоком континента.
Завршетак деонице Београд–Нови Сад, потом продужетак до Суботице, као и радови на мађарској страни, требало би да омогуће знатно бржи превоз путника и робе. Поред железнице, две државе последњих година раде и на модернизацији друмских граничних прелаза, отварању нових прелаза за локални саобраћај, као и унапређењу царинске сарадње.
Један од разлога због којих аналитичари српско-мађарске односе издвајају од већине других билатералних односа у региону јесте питање националних мањина. После периода оптерећеног историјским наслеђем, обе државе су током последње деценије настојале да мањинска питања решавају кроз институционални дијалог, чему је амбасадор Мађар дао значајан допринос.
Д. Ј.