У петак, 31. јула, код Илијиног бунара, једног од најзначајнијих духовних и историјских места српске заједнице у мађарској престоници, одржана је прослава Дана Светог пророка Илије. Прославу је организовала Српска самоуправа у Јожефварошу, а суорганизатори су били Културни центар „Српски венац” и Српска самоуправа у Будимпешти.
Светковина је, као и претходних година, протекла у духу молитвеног сабрања, заједништва и неговања богате духовне и културне баштине Срба у овом месту.
Програм је започео у 18 часова освећењем Илијиног бунара, после чега је уследило пригодно окупљање верника и гостију.
О значају овог места у својој празничној беседи говорио је пештански парох, отац Зоран Остојић, подсетивши да Илијин бунар вековима представља култно место српског народа у Пешти. Позивајући се на истраживања књижевника и историчара Стојана Вујичића, истакао је да је патријарх Арсеније III Чарнојевић био посебно везан за овај извор.
– Патријарх је толико заволео ово место да није само долазио овде да се моли код бунара Светог пророка Илије, већ је желео и да себи сагради дом у његовој непосредној близини. Због компликација око земљишта и непостојања дозволе градских власти то није било могуће, али сама та намера говори колико му је ово место значило – нагласио је отац Остојић.
Он је подсетио да је управо овај локалитет био једно од места на којима су се Срби окупљали након Велике сеобе, због чега Илијин бунар и данас има посебно место у колективном сећању српске заједнице у Мађарској.
У име организатора присутнима се обратио и Мирко Митар Кркељић, који је говорио о свом детињству проведеном у Јожефварошу и личним успоменама везаним за доласке на Илијин бунар, истичући значај очувања овог места и традиције окупљања.
Илијин бунар
Илијин бунар налази се у близини Трга Лудовика, у осмом будимпештанском кварту. На том месту се још од средњег века налазио издашан извор, који је крајем 17. века добио име по Светом пророку Илији, пошто су се код њега на Илиндан окупљали и ходочастили пештански Срби. Између 1795. и 1798. године градске власти су над извором подигле украшену бунарску кућицу. Приликом изградње комплекса Лудовике, између 1831. и 1836. године, бунарска кућица је порушена, а извор затрпан. Место првобитног бунара временом је пало у заборав, све док током археолошких истраживања није поново откривено. Бунар и кућица реконструисани су између 1986. и 1990. године.
После освећења, испред Илијиног бунара, народни оркестар „Будимпешта” извео је неколико српских и балканских мелодија. Окупљени су са пажњом пратили музички програм и награђивали извођаче аплаузима. Иако је Будимпешту тога дана захватила велика јулска врућина, простор око бунара пружао је довољно хлада, док је закуска, коју су организатори такође припремили, послужена у затвореним просторијама.
Окупљањем код обновљеног Илијиног бунара настављен је обичај који је вековима повезан са присуством Срба у Пешти и прослављањем Светог пророка Илије.
М. С.