После нашег текста објављеног 19.јула, о рекордно ниском водостају Дунава, хидролошка ситуација у Мађарској и широм подунавског региона додатно се погоршала. Власти уводе нове ванредне мере због суше, док се последице све више осећају у енергетици, речном саобраћају, транспорту, пољопривреди и природним екосистемима.

Мађарска се суочава са једном од најозбиљнијих суша последњих година. Према најновијим подацима, индекс суше премашио је критичне вредности у 66 од укупно 84 водопривредна округа, због чега су надлежне службе увеле ванредне мере за управљање водним ресурсима. Стручњаци Дирекције за водопривреду спроводе активности на око 74 одсто територије земље како би се ублажиле последице недостатка падавина и очувале расположиве залихе воде.

Истовремено, водостај Дунава у Будимпешти наставио је да опада и после обарања рекорда из 2018. године, достигавши нови историјски минимум. Због плитког пловног пута поједини међународни туристички крузери били су приморани да измене своје руте, а путници су на неким линијама аутобусима превожени до наредних пристаништа. Државни оператер MAHART обуставио је и део трајектног саобраћаја на Дунаву.

Последице суше нису погодиле само речни саобраћај. Због недостатка воде озбиљно су угрожена и мочварна подручја Националног парка Хортобађ, који је под заштитом Унеска. Мађарске водопривредне службе допремају воду како би спречиле исушивање станишта и очувале бројне заштићене врсте птица и других животиња.

Низак водостај Дунава утицао је и на рад нуклеарне електране „Пакш“, где је производња прилагођена новонасталим условима, а оператер је предузео додатне мере како би обезбедио довољну количину воде за хлађење реактора. Истовремено су појачане мере за очување водних ресурса, а у појединим деловима земље уведена су ограничења потрошње воде за ненаменске потребе.

Последице ниског водостаја све снажније се осећају и у Србији. Због смањеног дотока воде умањена је производња електричне енергије у хидроелектранама „Ђердап 1“ и „Ђердап 2“, али из Електропривреде Србије истичу да је електроенергетски систем стабилан и да снабдевање потрошача није угрожено. Истовремено, теретни бродови на појединим деоницама Дунава плове са свега 25 до 30 одсто уобичајеног терета, што успорава речни транспорт и повећава трошкове превоза.

Низак водостај све више отежава и транспорт сирове нафте, нафтних деривата и других енергената Дунавом. Барже због плитког пловног пута не могу да превозе уобичајене количине терета, што повећава трошкове снабдевања рафинерија и привреде. За сада нема несташица горива на бензинским станицама, али стручњаци упозоравају да би, уколико се екстремно ниски водостаји задрже дуже време, могли порасти трошкови транспорта и цене енергената.

Последице суше све су видљивије и у пољопривреди. Најтеже су погођени усеви кукуруза, сунцокрета и соје, а због недостатка влаге и дуготрајних високих температура пољопривредници у Мађарској већ бележе значајне губитке. Поред Мађарске, суша је озбиљно погодила и пољопривреду у Србији, Хрватској и Румунији, где се такође очекују мањи приноси кукуруза, сунцокрета и соје због дуготрајног недостатка падавина и екстремно високих температура. Стручњаци упозоравају да су на појединим површинама штете већ неповратне и да би овогодишњи приноси могли бити осетно мањи од вишегодишњег просека.

Хидролози упозоравају да су на појединим мерним станицама у Србији забележени најнижи водостаји у последњих педесет година. Уколико се сушни период настави и током августа, није искључена могућност локалних проблема у водоснабдевању у појединим деловима земље.

Проблеми су све израженији и у међународном речном саобраћају. На Дунаву код Видина у Бугарској насукао се туристички крузер „Викинг Улур“, са којег је безбедно евакуисано 186 путника и 52 члана посаде. Овај инцидент показао је колико је пловидба Дунавом постала отежана услед историјски ниског водостаја.

Последице суше приметне су и у речном екосистему. Код Смедерева су забележени снимци масовног искакања толстолобика из Дунава, што стручњаци повезују са високим температурама воде и смањеном количином раствореног кисеоника. Упозоравају да овакви услови представљају озбиљан ризик за рибљи фонд и укупан речни екосистем.

Метеоролози и хидролози упозоравају да се значајније падавине не очекују ни у наредним недељама. Уколико се сушни период настави, последице би могле бити још озбиљније – од нових ограничења у речном саобраћају и енергетици до додатног притиска на водоснабдевање, пољопривреду и природне екосистеме широм подунавског региона.

Текст и фото: Жаклина Богдановић

За свако преузимање фотографија потребна је сагласност аутора и редакције СНН.

Извори: Reuters, Associated Press (AP), Telex, Országos Vízügyi Főigazgatóság (ОВФ), MAHART, Paks Atomerőmű, Електропривреда Србије (EPS), Србијаводе, Воде Војводине