Српска православна заједница у Калазу свечано је у недељу, 26. јула, прославила храмовну славу, Сабор Светог Архангела Гаврила, окупивши велики број верника, гостију и потомака некадашњих калашких српских породица.


Светковина је, као и претходних година, протекла у духу молитвеног сабрања, заједништва и неговања богате духовне и културне баштине Срба у овом месту.
Свечаност је започела Светом архијерејском литургијом у храму Светог Архангела Гаврила, коју је служио Његово Високопреосвештенство митрополит будимски Лукијан, уз саслужење протосинђела Варнаве Кнежевића, протојереја Павла Каплана, протонамесника Јована Бибића и јереја Љубе Милисавића као и архиђакона Инокентија Лукина и ђакона Стефана Милисавића. После Свете литургије уследила је свечана литија око храма, уз читање јеванђељских одломака и молитвени помен упокојеним свештенослужитељима и парохијанима калашке парохије.
Литургијско славље и ове године увеличао је КУД „Рузмарин”, кум овогодишње славе, који већ годинама својим наступом доприноси свечаној атмосфери храмовне славе. По завршетку богослужења верници су се задржали у разговору и дружењу у порти храма, где су имали прилику да се сусретну са пријатељима и сународницима из других српских места у Мађарској.
У поподневним часовима прослава је настављена празничним вечерњим богослужењем, освећењем славских дарова и резањем колача. Након тога је приређен културно-уметнички програм и народно дружење, уз наступ оркестра „Радост” из Мохача.
Оваква окупљања већ деценијама представљају много више од црквене свечаности – она су прилика да се учврсте везе међу припадницима српске заједнице, да се млађим генерацијама пренесе свест о значају вере и традиције, али и да се очува идентитет једне од најстаријих српских заједница у околини Будимпеште.



Калаз је вековима био једно од важних средишта српског живота северно од Будима, а храм Светог Архангела Гаврила остао је један од најпрепознатљивијих симбола тог наслеђа. Управо зато храмовна слава сваке године окупља не само мештане већ и бројне Србе из Будимпеште, Сентандреје, Помаза и других места, потврђујући да духовне и историјске везе српске заједнице у Мађарској остају живе и снажне.
М. С.