После дугог низа година одржавања Српског језичког кампа „Вук Караџић“ у Мађарској, овога лета је 26. манифестација по реду одржана у Србији, у „Будимлија ресорту“. Објекат се налази у истоименом насељу у подножју планине Гучево, недалеко од Лознице, у нетакнутој природи.
Управа Српског педагошког и методолошког центра, под руководством Лазара Которчевића, донела је одлуку да се овогодишњи камп пресели у Србију, јер је смисао и циљ овог пројекта да деца која похађају школе у Мађарској, а многа од њих немају прилику да српски говоре код куће, уче и заволе српски језик. А где то могу најбоље да ураде ако не у матерњем окружењу?
Свакога дана, током преподнева, деца су похађала курс српског језика и књижевности, док су поподне, у пратњи наставника и организатора, ишла на неки од унапред договорених и организованих излета. Када би се вратила са излета, слободно време проводила су на базену који припада комплексу у коме су била смештена. Веома су се радовала и свим активностима у води које су се одвијале на отвореном базену у оквиру смештајног комплекса у Будимлији – тада су уживала у пливању, играма с лоптама на сунцу, окружена фантастичном природом и зеленилом. Увече су имала интерактивне квизове посвећене српском језику, у којима су уживала.
На преподневним радионицама говорило се о словенским божанствима, почецима писмености код Срба и првим писмима - глагољици и ћирилици.
Утисци Марка Николића, сарадника из Србије
„Недавно завршен камп српског језика представља пилот-пројекат који смо успешно реализовали у првој години његовог одржавања. Главна замисао кампа јесте да деца усавршавају српски језик на другачији начин – кроз игру и забаву, у природном окружењу, а потом се упознају са историјом, културом и традицијом српског народа. Зато смо одабрали Будимлија Ресорт као место које нуди савршене услове за боравак и рад, окружено природним лепотама, а што је веома важно, одавде се лако стиже до оближњих туристичких атракција значајних за историју Србије. Тако смо посетили Тршић и манастир Троношу, Гучево, Сунчану реку, Подземни град Карађорђевића и Бранковину. Много осмеха и позитивне енергије, али и сузе на растанку, доказ су да су деца заиста уживала у програму и надам се да ће у наредним годинама долазити у још већем броју. Захваљујем се организаторима, Српском педагошком и методолошком центру и његовом директору Лазару Которчевићу, Српском образовном центру „Никола Тесла“ и родитељима деце на сарадњи и указаном поверењу. До наредног виђења, на истом или неком другом месту у нашој прелепој Србији!“
У разговору са Мињом Ђорђић, професорком српског језика и књижевности, сазнали смо следеће:
– Свакога дана смо кроз игру покушали да им приближимо граматику. Били су јако посвећени и активно су учествовали у увежбавању градива из граматике српског језика. Увече су организовани интерактивни квизови о Вуку Стефановићу Караџићу, почецима писмености код Словена и Срба, а највише је било речи о животу, раду и реформи Вука Стефановића Караџића.
Ученици су на радионицама били заинтересовани за рад, а граматичке задатке решавали су и појединачно и у пару. Готове материјале добијали су од наставника који су били креатори и реализатори радионица. Имали су и свеске са ознаком кампа, у којима су писали и решавали задатке, а сав материјал који је коришћен на радионицама понели су са собом. Проблем са падежима и глаголским облицима предавачи су им бар донекле разјаснили и на нешто лакши начин, кроз игру, приближили граматику српског језика.
Првог дана били су у Научно-истраживачком центру „Никола Тесла“ у Шапцу, другог дана посетили су Подземни град Карађорђевића, који је деци био веома интересантан. Трећег дана имали су час у Саборишту у Тршићу, у учионицама на отвореном.
Други предавач, Небојша Стојилковић, каже:
– Сам осећај да смо толико близу Вукове куће дао је посебну чар часовима одржаним тога дана. Посетили смо и Вукову родну кућу, која се налази у близини Саборишта, тако да су деца имала потпун доживљај нашег најзначајнијег реформатора језика. Посетили смо и Гучево и Сунчану реку. Деца су била одушевљена природом. Последњег дана посетили смо Бранковину, родну кућу наше познате песникиње Десанке Максимовић, школу у којој је била ученица, као и место где је сахрањена. Том приликом ученици су од кустоса могли да чују нешто више о Десанкином животу, да осете чар њеног песништва, па чак и да чују њен глас који прати поставку у њеној кући.
Последњег дана, на путу кући, ученици су видели и Кулу Ненадовића, која се налази у Ваљеву, на брду Кличевац. Овај историјски објекат служи као музеј посвећен Првом српском устанку и породици Ненадовић, а са њега се пружа предиван поглед на град.
Ученици су на часовима били веома активни и заинтересовани за рад. По њиховим ставовима и питањима видело се да им је настава била посебно занимљива и да су предавачи успели у својој мисији.
Учитељица Радослава Мазалица, која је пратила ученике и боравила са њима на кампу, презадовољна је програмом кампа:
– Ове године концепт кампа био је нешто другачији. Деца су боравила у Србији. Комбиновало се учење језика током преподневних сати са излетима који су били везани за српску историју, као и за развој српског језика и књижевности у поподневним часовима. Деца су добијала целовито знање и имала прилику да кроз непосредно искуство доживе све оно што су до сада учила у школи. На кампу су боравила деца из Будимпеште, Ловре и Деске. Иако су се управо на кампу први пут видела и упознала, изузетно лепо су се дружила, а била су чак и цимери. Целокупан утисак са кампа је позитиван, јер сматрам да је за децу веома корисно да бораве у живој језичкој средини.
Последњег дана, после свечане доделе диплома о завршеном курсу, деца су имала и заједничку журку, на којој су слушала музику коју воле, а испуњена је и жеља девојчица – да заиграју посебна народна кола која воле, тако да су заједно са професорима, кроз традицију, уживале у српским колима.
– Ми, као предавачи, задовољни смо читавом групом која је била на кампу. Деца су заиста веома добра и културна. Жељна су знања, али и игре, што је сасвим нормално у њиховим годинама. И на предавањима и у игри са њима искрено смо уживали и надамо се некој новој сарадњи која ће, надамо се, бити остварена у будућности – кажу предавачи Миња и Небојша.
Реализацију овог кампа помогли су Фондација „Бетлен Габор“ и Уред премијера Мађарске.
Драгана Меселџија