Код Спомен-костурнице у засеоку Мацуре, у Горњем Јеловцу код Приједора, обележен је Дан сећања на децу убијену током геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској (НДХ) од 1941. до 1945. године.

Служењем помена, полагањем венаца и цвећа, као и пригодним обраћањима званичника и духовним програмом, одата је пошта најмлађим жртвама усташког режима, чије страдање представља једно од најтрагичнијих поглавља Другог светског рата на простору некадашње Југославије.

Обележавању су присуствовали представници институција Републике Српске, Српске православне цркве, борачких и меморијалних организација, као и бројни грађани. После помена, који је служило свештенство Српске православне цркве, венци су положени код Спомен-костурнице у Мацурама, где су сахрањени посмртни остаци жртава усташког злочина почињеног током немачко-усташке офанзиве на Козару у лето 1942. године.

Председник Републике Српске Синиша Каран поручио је да Горњи Јеловац представља место које својим страдањем обавезује на трајно сећање, истичући да је очување историјске истине један од предуслова очувања националног и културног идентитета.

Дан сећања установљен је крајем 2020. године, када је уврштен у календар обележавања догађаја од републичког значаја, а од 2021. године обележава се сваког 19. јула. За место централне комеморације изабран је Горњи Јеловац, где су током офанзиве на Козару 1942. године убијена 312 мештана из више поткозарских села, међу којима је било 75 деце млађе од 14 година.

Историчари указују да је прогон и уништавање српског, јеврејског и ромског становништва у НДХ спровођен систематски, у складу са расним законима и политиком усташког режима. Посебно место у том систему заузимало је страдање деце. НДХ је остала забележена као једина држава у окупираној Европи која је организовала посебне логоре за децу. Најпознатији су били логори у Сиску и Јастребарском, кроз које су, после козарачке офанзиве и других војних операција, прошле хиљаде српске деце одвојене од родитеља.

Према подацима Музеја жртава геноцида у Београду и Спомен-подручја Јасеновац, у логорском систему Јасеновац живот је изгубило 19.432 деце млађе од 14 година, док процене о укупном броју страдале деце у НДХ варирају у зависности од методологије истраживања. У домаћој историографији најчешће се наводи да је током постојања НДХ убијено више од 74.000 српске, јеврејске и ромске деце, од чега су најбројније биле српске жртве.

Поред Јасеновца и Старе Градишке, деца су масовно страдала и у бројним селима и на стратиштима широм Баније, Кордуна, Лике, Херцеговине и Поткозарја. Само у покољу у Дракулићу, Шарговцу и Мотикама код Бањалуке у фебруару 1942. године убијено је више од пет стотина деце, док је у Пребиловцима августа 1941. године у јаме бачено 120 деце млађе од дванаест година. Многа деца никада нису евидентирана, а њихова судбина остала је непозната.

Д. Ј.