Kрузери остају у лукама, а последице дуготрајне суше све више погађају читав подунавски регион. Дунав, једна од најважнијих европских река и главна речна саобраћајница Мађарске, ових дана достигао је изузетно низак водостај, што је довело до озбиљних поремећаја у речном саобраћају и туризму. Због недовољне дубине реке више међународних крузера остало је усидрено у Будимпешти, Мохачу и северним деловима земље, док су поједине туристичке пловидбе привремено обустављене.
Према подацима мађарске Управе за водопривреду, водостај Дунава у Будимпешти спустио се на само осам центиметара изнад рекордно ниског нивоа забележеног 2018. године. Иако се током наредне седмице очекује постепени пораст водостаја, услови за пловидбу и даље су веома неповољни.
Генерални директор компаније МАХАРТ–ПасНаве Ласло Шомоди изјавио је да међународни речни крузери и даље могу да уђу у Мађарску, али да више бродова не може да настави пловидбу због изузетно ниског водостаја, па су приморани да чекају у лукама до побољшања услова.
Он је подсетио да су међународна речна крстарења постала најзначајнији сегмент мађарске речне пловидбе, са око 600.000 путника годишње, што доноси значајне приходе туристичком и привредном сектору земље. Највећи део речног саобраћаја тренутно преузимају северне луке Ђер и Комаром, док су бројни крузери заустављени у Будимпешти и Мохачу, јер због плитког корита не могу безбедно да наставе путовање.
Последице ниског водостаја већ су се одразиле и на туристички сектор. Компанија МАХАРТ–ПасНаве саопштила је да је током јула забележен пад резервација од 18 одсто, односно да је отказана готово свака пета планирана пловидба. Туристички обиласци градова северно од Будимпеште привремено су обустављени, а њихово поновно успостављање очекује се наредне седмице, уколико водостај почне да расте. Један од водећих организатора речних крстарења, компанија „Авалон Вотервејс“, већ је отказала део полазака на Дунаву и Рајни због неповољних услова за пловидбу.
Последице дуготрајне суше и недостатка падавина све су видљивије и на другим рекама и водотоцима широм Мађарске. На појединим деоницама поток Силаш (Szilas-patak) у источном делу Будимпеште потпуно је пресушио, док су бројни мањи потоци и канали сведени на уске водене токове или су остали без воде. Забрињавајуће стање забележено је и на Шуговици (Sugovica), рукавцу Дунава код Баје, где је водостај толико опао да су на појединим местима откривени делови речног дна, а градска плажа привремено затворена. На северу земље, код врха Сентандрејског острва, Дунав је открио велике пешчане спрудове и површине које су иначе под водом. Истовремено, и друге велике реке бележе изузетно низак водостај. Тиса, друга по величини река у Мађарској, на више мерних места приближила се историјским минимумима, док су Раба и Драва такође на веома ниском нивоу, што додатно отежава пловидбу, угрожава водоснабдевање, пољопривреду и осетљиве речне екосистеме. Стручњаци упозоравају да су мањи водотоци први показатељи дуготрајне суше, али да се последице све више осећају и на највећим мађарским рекама, што указује на озбиљност климатских промена и недостатка падавина током последњих месеци.
Проблем, међутим, није ограничен само на Мађарску. Низак водостај бележи се и у другим подунавским земљама. У бугарском делу Дунава формирано је више критичних плитких деоница код Сомовита, Белена, Батина, Свиштова и Вардима, због чега су уведена ограничења за пловидбу бродова. Код Русеа је ниво реке пао испод референтне нуле, а надлежни очекују његов даљи пад.
Слична ситуација је и у Србији. Према подацима Републичког хидрометеоролошког завода, водостај Дунава је на већем делу тока у домену ниских вредности за ово доба године. Најнижи нивои забележени су код Бездана, Апатина, Богојева, Бачке Паланке и Новог Сада, где су водостаји већ испод нулте коте, док се на појединим деоницама очекује њихово даље благо опадање. Иако пловидба није обустављена, ниски водостаји захтевају повећан опрез и отежавају речни саобраћај.
У Румунији су водостаји на доњем току Дунава такође изузетно ниски, па се пловидба одвија уз посебан опрез. Надлежне службе упозоравају да би се, уколико се сушни период настави, проблеми могли додатно продубити.
Последице ниског водостаја осећају се и у природи. У Бугарској је у резервату Сребарна, који је повезан са Дунавом и налази се на Унесковој листи светске баштине, проглашено ванредно стање због критично ниског нивоа воде и опасности по јединствени мочварни екосистем.
Стручњаци Дунавске комисије упозоравају да овако ниски водостаји више нису изузетак, већ последица све чешћих сушних периода и високих летњих температура. Због тога Дунав све чешће пада испод нивоа неопходног за несметану пловидбу, што се не одражава само на туризам, већ и на теретни речни саобраћај, снабдевање и привреду читавог подунавског региона. Према проценама стручњака, овакве појаве могле би у будућности постати све учесталије, због чега ће бити неопходно прилагођавање речног саобраћаја новим климатским условима.
Извори: Ројтерс, МАХАРТ–ПасНаве, Републички хидрометеоролошки завод Србије, Дунавска комисија.
Жаклина Богдановић