И ове године су се у Дески и Новом Светом Ивану окупили мештани свих генерација како би, као што су то чинили њихови преци, заједно исплели традиционалне венце.

Ивањдан, празник Рођења Светог Јована Крститеља, један је од најлепших примера прожимања православне вере и народне традиције. Вековима се обележава 7. јула, а посебно место у народним обичајима заузима плетење ивањданских венаца од пољског и лековитог биља. Венци, исплетени од ивањског цвећа, кантариона, хајдучке траве, мајчине душице и другог мирисног биља, симбол су здравља, благостања и Божјег благослова, па се након празника постављају изнад улазних врата дома као знак заштите породице током читаве године.

Овај обичај представља драгоцени део нематеријалног културног наслеђа српског народа и до данас се верно чува у многим срединама. Посебно радује што се традиција плетења ивањданских венаца са великом пажњом и љубављу негује и у српским насељима на југу Мађарске.

И ове године су се у Дески и Новом Светом Ивану окупили мештани свих генерација како би, као што су то чинили њихови преци, заједно исплели традиционалне венце. На тај начин нису сачували само један леп народни обичај, већ су младима пренели вредности које овај празник носи – поштовање природе, породице, вере и сопственог културног наслеђа.

Управо захваљујући оваквим окупљањима, Ивањдан и данас остаје живи део идентитета Срба у Мађарској, а плетење венаца постаје више од обичаја – постаје симбол заједништва, припадности и непрекинуте везе са традицијом.

Сања Симулов