У порти Српске православне цркве у Калазу, 5. јула, одржано је традиционално плетење ивањданских венчића, које је организовала Зорица Косоновски, руководилац Фолклорног ансамбла КУД „Бројаница“. Пре дружења у порти, учесници су заједно отишли у природу како би убрали ивањско цвеће од којег су потом исплели венчиће.

Ивањдан, празник Рођења Светог Јована Крститеља, обележава се 7. јула. Од давнина је у народу повезан са природом, летом и веровањем у лековиту снагу биља. Зато се уочи празника бере ивањско цвеће и друго лековито биље, од којег се плету венчићи као симбол здравља, благостања, Божјег благослова и заштите дома. Венчићи се постављају на капије, улазна врата или у дому и чувају до наредног Ивањдана.

Како је објаснила Зорица Косоновски, по старом обичају цвеће се бере на сам Ивањдан, а венци се тада и плету. Међутим, ове године окупљање је организовано два дана раније, јер чланови КУД „Бројаница“ 7. јула путују у етно-камп у Великој Плани. Због тога су желели да, упркос обавезама, не прекину традицију.

"Цвеће смо брали на истом месту као и прошле године. Ове године га је било мање, јер није било довољно кише, па није имало ону препознатљиву жуту боју. Ипак, успели смо да уберемо довољно за венце. Венце носимо кући, стављамо их на капије, а прошлогодишње, по обичају, скидамо и спаљујемо у ватри. Нови венац остаје до следећег Ивањдана као чувар дома и здравља" рекла је Косоновски.

О старим обичајима у Помазу говорила је Чарна Голуб, која је испричала да су се некада у ивањданске венчиће, поред ивањског цвећа, додавале и руже како би били што лепши и свечанији.

"Свака породица је сама одлазила да бере цвеће и плете венац. Ако су желели да буде лепши, украшавали су га и ружама. Плели су се венци за кућу, али и посебан венац за крст. На крст се постављао најлепше исплетен венац" присетила се она.

У појединим крајевима у венчиће су се, поред ивањског цвећа, додавали босиљак, камилица, нана, кантарион, хајдучка трава, па чак и бели лук као симбол заштите, док су у Помазу, према сведочењу Чарне Голуб, венчићи украшавани и ружама, што им је давало посебну лепоту и свечаност.

У плетењу венчића учествовала је и Катица Мирковић, председница Удружења за очување српске културе и традиције из Калаза, која је подсетила да се, према традицији, један од исплетених венчића носи и поставља на крст. И ове године тај обичај је испоштован, чиме је настављена вишедеценијска традиција овог краја.

Дружење је протекло у лепој и срдачној атмосфери, уз заједничко плетење венчића, разговор о старим народним обичајима и дружење више генерација. Иако је овогодишње окупљање одржано нешто раније због путовања чланова КУД „Бројаница“, суштина обичаја остала је иста – да окупи људе, сачува традицију и пренесе је на млађе нараштаје. На тај начин, један од најлепших летњих народних обичаја наставља да живи међу Србима у Мађарској, повезујући веру, природу и заједништво.

Текст: Жаклина Богдановић
Фото: Јелена Жикић, Катица Мирковић и Жаклина Степанов