Осамнаести уметнички симпозијум „КРУГ 360“, у организацији Удружења „Круг“, одржан је од 1. до 5. јула у Будимпешти. Током пет дана тринаест академских уметника из Србије и Мађарске стварало је нова дела, разговарало о уметности, размењивало искуства и успостављало нову професионалну сарадњу, потврђујући да је уметност универзални језик који повезује људе.
Председник Удружења „Круг“, академски уметник и организатор симпозијума Милан Ђурић истакао је за наше новине да је основна идеја ове манифестације већ пуних осамнаест година повезивање уметника Србије и Мађарске.
"Уметници најчешће стварају сами, па су овакви сусрети драгоцена прилика да разменимо искуства, подржимо једни друге и изградимо мрежу познанстава. Посебно ми је драго што смо успели да повежемо мађарске уметнике са значајним ликовним колонијама у Србији. Из ових сусрета настала су бројна пријатељства, сарадње, па чак и неки бракови. Зато ово није само ликовна колонија. Можемо рећи да је ово својеврсни уметнички симпозијум, који је некада више усмерен на ликовно стваралаштво, а некада обухвата и дружења, музичке програме и друге културне садржаје" истакао је Ђурић.
Уметнички симпозијум „КРУГ 360“ је ове године прославио своје пунолетство – осамнаест година успешног рада и окупљања уметника. Како је подсетио Милан Ђурић, од самог почетка његов циљ био је повезивање српских и мађарских уметника, а временом је прерастао националне оквире, па су на њему учествовали и ствараоци из Италије, Немачке, Румуније и других земаља Европе и региона.
"Циљ симпозијума је да окупи уметнике из Србије, Мађарске и других земаља, да им омогући да се упознају, размене искуства и заједно стварају. Из таквих сусрета често настају нова пријатељства, сарадње и изложбе, што је и највећа вредност ове манифестације" нагласио је Ђурић.
Током осамнаест година постојања ова манифестација оставила је трајан траг у српској заједници у Мађарској. Захваљујући њој настала су бројна дела у јавном простору, међу којима су мозаик Светог Саве у Дески, иконе у Батањи и Печују, као и православни крст на ходочасном месту Водица у Сантову.
Овогодишњи симпозијум обележио је савремени ликовни израз, а по први пут, поред сликарских радова, настала су и вајарска дела. Током рада уметници су стварали у различитим техникама и уметничким правцима – од апстрактног и надреалистичког сликарства до вајарства и рељефа. Настала дела сведоче о различитим поетикама и аутентичним уметничким рукописима, а део њих биће представљен и на будућим изложбама.
Међу учесницима је била и академска сликарка Душица Пејић из Београда, магистар сликарства и професор. Основне и мастер студије завршила је на Академији уметности у Новом Саду, специјалистичке студије на Факултету ликовних уметности у Београду, а дипломирала је и графички дизајн. Излаже на самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству и убраја се међу истакнуте представнике савременог српског апстрактног сликарства. У Будимпешти је представила свој препознатљив апстрактни израз, истичући да кроз слике истражује човеков унутрашњи свет и да не жели да посматрачима намеће једно тумачење, већ да свако у делу пронађе сопствену причу.
Сликарка Снежана Кујунџић из Суботице сликарством се бави од младости и учесница је бројних домаћих и међународних ликовних колонија. Самостално и колективно излагала је у Србији и иностранству, а њени радови обухватају пејзаже, фигуралне композиције и портрете, рађене пре свега у техници уља на платну и графитне оловке. Последњих година успешно се бави и рестаурацијом старих слика, олтара и црквене уметничке баштине, док је као ауторка награђивана и за текстове и извођење песама на фестивалима буњевачке музике. У Будимпешти је представила дело „Опуштено“, рађено комбинованом техником и уљем на платну, настављајући свој препознатљив уметнички израз у којем се преплићу симболика, емоција и снажан колорит.
Посебну пажњу привукао је вајар Ристо Михић из Београда, који је пре вајарске каријере био професионални балетски играч. Данас ради као конзерватор и рестауратор скулптура у Народном музеју Србије, а у Будимпешти је стварао рељефне портрете Саве Текелије, Доситеја Обрадовића и Теодора Павловића, личности чији су живот и дело нераскидиво повезани са Текелијанумом. Прошле године учествовао је и на иконописачкој радионици у Будимпешти, о чему су наше новине већ извештавале, па му је овогодишње окупљање представљало наставак успешне сарадње са Удружењем „Круг“.
Током симпозијума имали смо прилику да разговарамо и дружимо се са учесницима, који су са нашим новинама поделили своја размишљања о уметности, стваралаштву и инспирацији. У наредним објавама пренећемо читаоцима разговоре са овим занимљивим уметницима и представити њихов животни и стваралачки пут, као и дела настала током боравка у Будимпешти.
Осамнаести уметнички симпозијум „КРУГ 360“ још једном је потврдио да Будимпешта представља важно место сусрета уметника различитих генерација и поетика. Захваљујући оваквим окупљањима, поред нових уметничких дела, настају и нова пријатељства, професионалне сарадње и културни мостови који повезују Србију и Мађарску, али и отварају простор за будуће међународне уметничке сусрете.
Жаклина Богдановић