Православни верници и припадници српске заједнице у местима широм Мађарске окупили су се у српским храмовима како би, у оквиру традиционалног Видовданског маратона заједно обележили велики празник нашег народа и присуствовали програму који је објединио духовну музику, поезију и сећање на косовски завет.
Видовдански маратон, који је ове године био и део програма Мађарско-српске културне сезоне, традиционално организују Српско позориште у Мађарској и Културни центар „Српски венац“. Путешествије наших уметника по Мађарској започело је у суботу, 27. јуна, у раним јутарњим часовима, а његово прво одредиште био је Вилањ у Барањи.
Ранијих година учеснике је овде дочекивао Драгомир Бата Шакић, који би им отварао врата цркве, причао о њеној историји и увек их срдачно угошћавао. Нажалост, господин Шакић се недавно упокојио, па је маратон дочекала његова унука Александра са породицом. У оквиру програма одржан је помен недавно чика Бати, најстаријем становнику Вилања.
Драмски уметници Милан Рус и Тибор Какоњи прочитали су текст сећања са детаљима из његовог богатог живота, док је Хор „Свети Серафим Саровски” из Зрењанина отпевао молитве „Оче наш”, „Тебе појем” и „По твојој милости” Николаја Кедрова, као и мртвачке јектеније у старом карловачком напеву. Након опела и емотивног подсећања на чика Бату, учесници маратона били су угошћени у породичном пансиону „Урсич”.
Следећа станица био је Шиклош, где је госте у цркви дочекао Иван Јаношов, председник Српске самоуправе, заједно са неколико представника локалне српске заједнице. Чланови Српског позоришта у Мађарској – Зорица Јурковић Ембер, Тибор Ембер и Мирко Митар Кркељић – казивали су народне песме из Косовског циклуса, праћени наступима зрењанинског хора. Хор је извео Захареве песме о Видовдану, које говоре о традиционалном значају овог празника, затим духовну композицију „Тебе појем”, као и песму Саве Вукосављевића, у којој је као солиста наступио Александар Толимир. Посебан печат овом делу програма дао је драмски уметник Александар Дунић, који је надахнуто говорио Беседу Владике Николаја.
Путовање се наставило преко Печуја и Мохача, све до Сечуја, где су учеснике маратона дочекали Цвета Вуковић и препуна црква. Празник је овде обележен целовечерњим концертом зрењанинског хора. На самом почетку Цвета Вуковић обратила се присутнима, говорећи о значају Светог Вида за српски народ, као и о уметницима који наступају.
„Ово је већ четврти пут да Видовдански маратон гостује у Сечују. Све информације сам превела на мађарски језик, припремила плакате и окачила их на свим јавним местима у нашем насељу од око 2.000 становника. Такође сам лично обавестила све своје познанике, па је свечаности присуствовало око четрдесет људи. Концерт је био диван, публика је истински уживала”, истакла је Цвета Вуковић.
Иако је за чланове хора ово био пети наступ тог дана, и то по великој врућини, умор се није осетио.
„Имали смо необичну инспирацију. Када вас публика тако топло дочека, добијете додатну енергију. Извели смо прелеп концерт у веома акустичној цркви, а осмеси и дуготрајни аплаузи били су наша највећа награда”, изјавио је диригент зрењанинског хора Божидар Црњански.
На сам дан празника, 28. јуна, обележавање Видовдана приређено је српској цркви у Будимпешти, са оцем Зораном Остојићем и оцем Николом Почучом, у присуству верника. У Српском Ковину учеснике су дочекали игуман манастира Пресвете Богородице отац Методије, монах Нестор, председница Српске самоуправе Милка Иванов и неколицина верника. Након послужења и краћег освежења, ловранском скелом прешли смо Дунав и кренули ка Бати. Због мањег кашњења, на цркви смо затекли затворена врата и на тренутак помислили да нас нико није дочекао. Ипак, испоставило се да су се отац Павле Каплан са мештанима склонили од јаке врућине – сви су стрпљиво чекали у хладовини и срдачно поздравили госте.
Претпоследња станица био је Чип, где је маратон, уз многобројне мештане, дочекао отац Љубисав Милисавић. Након свечаног програма и богатог послужења, Видовдански маратон кренуо је на своју крајњу дестинацију.
У српском ресторану „Корнер” власник Миле Маргаритовић сачекао је госте са безброј чаша укусне и освежавајуће лимунаде. Пред члановима дипломатског кора и многобројним гледаоцима уметници Српског хора последњи пут извели су свој програм. Милан Рус и Мирко Митар Кркељић казивали су стихове песама. Отац Војислав Галић одржао је молебан, а председници српских институција положили су венце поред Крста цара Лазара. Прослава је завршена изложбом Ивана Јакшића посвећеном манастиру Грабовац. Учесници Видовданског маратона били су почашћени богатом вечером у ресторану „Корнер”.
Познати београдски глумац Александар Дунић већ трећи пут учествује у овом поклоничком путовању. Како каже, не пропушта га уколико му то дозвољавају обавезе и репертоар у Позоришту на Теразијама:
„У Маратону учествујемо од самог почетка. Чудесна су ова путовања на којима обилазимо српске храмове и наш народ у Мађарској. Овде се осећам пријатно, међу пријатељима и међу својима, јер сам стекао познанства у многим местима широм Мађарске. За мене је ово велики празник. Ове године говорио сам први део Беседе о крајњој победи добра Светог Владике Николаја Велимировића. Порука ове беседе јесте да веру у Бога треба изједначити са добром. Људи који верују у Бога морају веровати и у победу добра. Бог је доброта и све што та реч подразумева: љубав према људима, екуменска љубав, љубав према ближњима, доброчинство, осећај за заједницу, жртвовање и давање. То је оно што је својевремено и Толстој рекао: „Једина права, истинска срећа је живети за друге”, изјавио је Дунић за наш лист.
На будимској тврђави, код спомен-плоче деспоту Стефану Лазаревићу, такође је одржан видовдански помен са будимпештанским свештеницима и ђаконом Стефаном Милисавићем. У књижевном делу програма текст деспота Стефана Лазаревића и песму „Јефимија” Милана Ракића говорили су Миленко Радић и Бранимир Ђорђев, а говор је одржао директор Српског института Пера Ластић. На крају су положени венци српских институција, самоуправа и удружења.
Православни верници и припадници српске заједнице окупили су се у српским храмовима у Печују и Мохачу како би, у оквиру традиционалног Видовданског маратона, 27. јуна 2026. године, заједно обележили Видовдан и присуствовали програму који је објединио духовну музику, поезију и сећање на косовски завет.
У свечаној атмосфери изведене су композиције духовне музике, као и пригодни садржаји посвећени значају Видовдана у српској историји, култури и духовности. Поред духовних композиција, учесници Видовданског маратона рецитовали су епске песме на српском и мађарском језику, подсећајући публику на косовски завет и место које Видовдан заузима у колективном памћењу српског народа. У програму су учествовали глумци Српског позоришта и Културног центра „Српски венац” Зорица Јурковић, Мирко Митар Кркељић и Тибор Ембер. Заједно са глумцима наступао је и Хор „Свети Серафим Саровски”, који је духовном музиком дао посебну свечаност читавом програму.
Организатори програма били су Културни центар „Српски венац” и Српско позориште у Мађарској, који су и овога пута успешно окупили публику око садржаја посвећених српској духовној и културној баштини.
Отац Милан Ерић, парох печујски је о наступу Српског позоришта за СНН рекао:
„Оно што ови добри људи раде на понос је свих Срба који живе у Мађарској. Видовдански маратон подсећа нас на наше корене и на наше духовне колевке на Косову и Метохији. Не знам ко је покренуо ову идеју, али сматрам да је изузетна. Важно је да наш народ чује косовске беседе, духовну поезију и песме које хор „Свети Серафим Саровски” тако лепо изводи широм Мађарске. Суштина свега је да не заборавимо. Зато ми је срце пуно када нам долазе и када их, заједно са нашим верницима, можемо дочекати и подржати у овом племенитом подухвату. Верујем да је важно да и свет види колико чувамо своју традицију, веру и духовно наслеђе.”
Српска Самоуправа у Мохачу, на челу са председником Миланом Степановом, учеснике Видовданског маратона дочекала је закуском, уз коју је текао и пријатељски разговор у Мохачком српском клубу.
Директор Српског позоришта у Мађарској, Милан Рус, о значају Видовданског маратона је за наш лист нагласио:
„Видовдански маратон за нас није само низ концерата и представа, већ пре свега једно поклоничко путовање. Обилазимо српске светиње и места која чувају успомену на људе захваљујући којима су сачувани наша вера, идентитет и култура. Ове године та симболика је још снажнија, јер се навршава пет векова од Мохачке битке, што нас подсећа колико су историје српског и мађарског народа испреплетене и колико су оба народа кроз векове подносила велике жртве у одбрани Европе и хришћанске цивилизације. На овом путу не одајемо пошту само историјским личностима и нашим прецима, већ и савременицима који су својим радом и пожртвовањем сачували српске цркве и заједнице у Мађарској. Сетили смо се и покојног Бате Шакића, који је много учинио за српску цркву у Вилању, као и бројних других људи који су свој живот посветили очувању нашег духовног и културног наслеђа. Свако место које посетимо има своје чуваре традиције и управо њима желимо да одамо признање. Посебну вредност овом маратону дају људи који нас сваке године дочекују широм Мађарске. У Мохач долазимо већ више од двадесет година и овде увек наилазимо на искрено гостопримство. Захваљујући Зорици Степанов и свим нашим домаћинима, сваки долазак је као повратак пријатељима. Овде су настала бројна пријатељства, незаборавне музичке вечери и сусрети који су постали део историје Српског позоришта. Посебно ме радује што нашу музичку традицију, и овде у Мохачу, настављају млађе генерације. Старији тамбураши своје знање преносе младима и то је најбоља потврда да наш труд није узалудан. Управо због тих људи, заједничке песме, путовања и жеље да сачувамо српску духовност и културни идентитет, уверен сам да ће Видовдански маратон наставити да живи и у годинама које долазе.”
Катарина Павловић Бачи, Милан Степанов