Један од највелелепнијих споменика српске православне баштине у Мађарској, недавно је окупио вернике и прославио своју храмовну славу. Иако у Јегри више не живе Срби, дух наших предака се итекако осећа на улицама града које поносно носе имена знаменитих Срба који су овде живели и оставили свој траг.
Храм је посвећен празнику Преноса моштију Светог Николаја, који у нашој православној традицији симболизује пренос светитељевих моштију из Мире Ликијске у Бари 1087. године и представља круну наших предака на овом тлу. Свети Никола је један од најпоштованијих светитеља у српском народу, заштитник путника, деце и морепловаца.
Пут ове светиње кренули смо у рану зору, узбуђени због важности како данашњег дана, тако и због тога што ће се врата овог велелепног здања отворити након дугог времена. Црква у Егеру, у време када је велики број Срба живео на овим просторима након сеоба под Османлијама, подигнута је крајем 18. века и грађена је у барокно-класичном стилу. Унутрашњост цркве сматра се једном од најлепших и највреднијих међу српским православним црквама у Мађарској, а посебној вредности храма доприноси раскошан иконостас. Током 18. и 19. века овде су живеле богате српске породице које су се бавиле трговином, разним занатлијским пословима и производњом вина. Биле су јако поштоване и имале су велики утицај на економски и културни развој Јегре.
Света архијерејска литургија започела је у десет часова, а служио је Његово високопреосвештенство митрополит будимски господин Лукијан уз саслужење протојереја-ставрофора Војислава Галића, протојереја Зорана Остојића, протосинђела Варнаве Кнежевића, архиђакона Инокентија Лукина и ђакона Стефана Милисавића.
Одломак из Светог Јеванђеља прочитао је отац Војислав Галић и говорио о значају самог празника. Посебну ноту овој литургији дао је хор храма Светог Великомученика Георгија из Будимпеште чије је певање у овој изузетно акустичној грађевини простор испунило топлином и свечаним звуком. Складни гласови су се уздизали под сводовима храма, стварајући атмосферу дубоке духовности и лепоте која је оставила снажан утисак на све присутне.
На крају свете литургије гоподин Лукијан је пререзао колач, благословио свете дарове у славу Божју и част Светог Оца Николаја и позвао окупљене људе на послужење које је приређено у порти по завршетку.
Прослави храмовне славе у Јегри присуствовали су и Ивана Кунц, први саветник Амбасаде Републике Србије и Немања Обрадовић из Амбасаде Босне и Херцеговине.
Осим окупљеног народа, посебан значај овом догађају дала је једна скромна госпођа која је рођена у Јегри и крштена у овом храму, а чија се породица последња иселила из Јегре.
Ово наше скромно ходочашће завршили смо посетом винаријама по којима је Јегра препознатљива. Десетине винских подрума укопаних у вулканску стену крију своју тајну израде вина Егри бикавер (Крв бика), у чијем смо укусу могли да уживамо.
Иако у Јегри више не живе Срби, дух наших предака се итекако осећа на улицама града. Оне поносно носе имена знаменитих Срба који су овде живели и оставили свој траг. Тако се и српска православна црква налази у улици која носи име Витковић Михајла.
Данас ова црква има велики културно-историјски значај како за нашу заједницу, тако и за саму Јегру. Често је посећују туристи и истраживачи српске историје у Мађарској, а зидине овог велелепног храма одјекују молитвама једном годишње када црква отвара своја врата на дан славе, како би одржала сећање на наше претке који су управо овде исписивали историју.
Виолета Цветковић