Кинески научници недавно су објавили велики технолошки успех у развоју нуклеарне фузије, области коју многи сматрају будућношћу светске енергетике. Истраживачи су успешно завршили развој и тестирање два суперпроводна магнета за експериментални реактор EAST, познат и као „вештачко сунце”. Тиме је Кина значајно унапредила сопствену технологију за њихову производњу. Ако се овај успех посматра у ширем контексту, реч је о још једном кораку ка технологији која би могла да промени свет више него многе политичке одлуке о којима свакодневно читамо.
Нуклеарна фузија већ деценијама представља својеврсни „свети грал” енергетике. За разлику од данашњих нуклеарних електрана, које енергију добијају цепањем атомских језгара (фисијом), фузија се заснива на њихом спајању – истом процесу који милијардама година покреће Сунце и све друге звезде. Управо зато се експериментални реактори често називају „вештачким сунцима”. До сада је највећи изазов био како плазму, загрејану на температуре неколико пута веће од оних у језгру Сунца, довољно дуго задржати под контролом. Зато су суперпроводни магнети од пресудног значаја. Они стварају изузетно снажна магнетна поља која спречавају да врела плазма додирне зидове реактора и омогућавају стабилност читавог процеса. Управо у тој области Кина је направила значајан искорак, показујући да располаже комплетним производним ланцем – од развоја напредних материјала до израде финалних суперпроводних компоненти.
Иако се комерцијалне фузионе електране још не очекују у блиској будућности, овакви пробоји постепено приближавају тренутак када ће фузија прећи из лабораторија у електроенергетске системе. Ако се то догоди, последице ће бити револуционарне. Пре свега, човечанство би добило практично неисцрпан извор енергије. Гориво за фузију – изотопи водоника попут деутеријума, који се лако издваја из обичне воде – доступно је у готово неограниченим количинама. Истовремено, за разлику од угља, нафте и природног гаса, овај процес уопште не емитује угљен-диоксид. Такође, безбедносни ризик је сведен на минимум: за разлику од класичних нуклеарних централа, овде не постоји могућност неконтролисане ланчане реакције која би довела до катастрофа попут оних у Чернобиљу или Фукушими.
Енергетске последице биле би подједнако велике као и еколошке. Земље би постепено могле да елиминишу зависност од фосилних горива, што би из корена изменило глобалне односе моћи. Када енергија постане доступна, стабилна и јефтина, многе тренутне геополитичке тензије једноставно ће изгубити на значају. С друге стране, отвориће се нове индустријске гране засноване на производњи суперпроводника, криогених система и специјалних материјала.
Наравно, било би погрешно закључити да је решење на дохват руке. Научници тек треба да докажу да будући комерцијални реактори могу сопственим радом да произведу знатно више енергије него што сами троше за покретање магнета и загревање плазме, као и да њихова изградња може бити економски одржива. То су изазови који ће захтевати године, па и деценије истраживања. Ипак, овакви научни пробоји показују да се светска трка за овладавање фузионом енергијом убрзава. Пре само неколико година, врхунски успех био је одржати плазму стабилном неколико секунди. Данас се већ развијају компоненте намењене будућим индустријским постројењима. Можда ће проћи још неколико деценија пре него што прве комерцијалне фузионе електране заиста почну да снабдевају градове струјом. Али најновији успех кинеских научника могао би бити онај корак који данас делује само као научни куриозитет, а који ће будуће генерације памтити као званични почетак нове енергетске ере.
Милан Степанов