Велики део Европе ових дана налази се под утицајем снажног и дуготрајног топлотног таласа, а међу најпогођенијим земљама су и Мађарска и Србија, где температуре достижу и прелазе 40 степени Целзијуса. Метеоролози упозоравају да је узрок овако екстремних врућина феномен познат као „топлотна купола” (Heat Dome), који задржава врели ваздух над великим делом континента и онемогућава природно расхлађивање атмосфере.

Топлотна купола настаје када снажан систем високог ваздушног притиска делује као поклопац који заробљава топао ваздух у нижим слојевима атмосфере. На тај начин спречава се продор свежијег ваздуха, формирање облака и падавина, што доводи до вишедневних екстремних температура, суше и такозваних тропских ноћи, када температура ни током ноћи не пада испод 20 до 25 степени.

У Будимпешти се током наредних дана очекују екстремне температуре, док ће у појединим деловима Србије температура прелазити и 40 степени. Због загрејаног асфалта и велике влажности ваздуха, субјективни осећај температуре биће и неколико степени виши.

Због озбиљности ситуације, у Мађарској је уведен највиши степен здравственог упозорења, а власти су активирале низ хитних мера. На јавним местима организована је подела бесплатне воде, а грађанима је препоручено да избегавају излазак у најтоплијем делу дана, од 11 до 16 часова, као и да рационално користе струју и воду.

Премијер Мађарске Петер Мађар упутио је апел институцијама, тржним центрима и угоститељским објектима да током екстремних врућина омогуће приступ климатизованим просторима свима којима је то потребно, посебно бескућницима, старијим особама и најугроженијим грађанима. Истовремено је позвао послодавце да размотре могућност рада од куће, као и прилагођавање радног времена запослених током најтоплијег дела дана, како би се избегле здравствене последице дуготрајног боравка на високим температурама.

Мађарске власти препоручиле су да се клима-уређаји не подешавају испод 25 до 27 степени, како би се избегло преоптерећење електроенергетског система. Железничка компанија МАВ већ је активирала кризне протоколе због опасности од деформације шина услед високих температура, док је појачан надзор над електроенергетским системом и радом нуклеарне електране Пакш.

Стручњаци упозоравају да је ово један од најранијих и најинтензивнијих јунских топлотних таласа у Европи у последњим деценијама. Према подацима Светске метеоролошке организације, поједини делови Европе бележе температуре и до 15 до 18 степени више од просека за ово доба године. Европа је иначе континент који се загрева двоструко брже од светског просека, што доводи до све чешћих и опаснијих климатских екстрема.

Научници организације World Weather Attribution истичу да овако екстреман талас врућине практично не би био могућ без климатских промена изазваних људском активношћу. Због пораста глобалне температуре, овакви временски екстреми постају све дужи, интензивнији и опаснији по здравље људи.

Посебну опасност представљају тропске ноћи, јер организам нема прилику да се расхлади. Лекари упозоравају на повећан ризик од дехидратације, пада крвног притиска, срчаних проблема, топлотног удара и исцрпљености, нарочито код старијих особа, деце и хроничних болесника. Лекари посебно апелују на старије особе да не излазе без преке потребе, да редовно уносе течност и контролишу крвни притисак, јер управо током оваквих таласа врућине најчешће долази до наглог погоршања здравственог стања.

Поред здравствених ризика, екстремне температуре повећавају опасност од шумских пожара, суше и пада водостаја великих европских река, укључујући Дунав, што може утицати на речни саобраћај, пољопривреду и снабдевање. Метеоролози истовремено упозоравају и на загревање воде у језерима и рекама, док се на Балатону овог викенда очекује велики број посетилаца због потраге за освежењем.

Стручњаци наводе да температура асфалта током најтоплијег дела дана може достићи и више од 60 степени, због чега се возачима саветује додатан опрез, а грађани се упозоравају да децу или кућне љубимце не остављају у паркираним аутомобилима ни на кратко време.

Према подацима Светске здравствене организације, у Европи је у последњих неколико година од последица екстремних врућина преминуло више од 200.000 људи, а стручњаци наглашавају да је велики број тих смртних случајева могао бити спречен.

Према најновијој прогнози објављеној вечерас 26.јуна на мађарској националној телевизији, најкритичнији дани тек предстоје. У Мађарској се током викенда и почетком наредне седмице очекују температуре од 35 до чак 42 степена Целзијуса, при чему ће уторак бити најтоплији дан са максималном температуром до 42 степена. Ноћне температуре у већем делу земље остајаће између 24 и 25 степени, што значи да грађане очекују тропске ноћи без могућности природног расхлађивања организма. Метеоролози упозоравају да ће Будимпешта наредних дана бити један од најтоплијих главних градова Централне Европе.

Истовремено, екстремне врућине захватиле су и велики део остатка Европе. У Италији су поједини градови, укључујући Рим и Фиренцу, увели највиши степен упозорења због температура које прелазе 40 степени. У Шпанији и Португалу ватрогасне службе већ данима воде борбу са шумским пожарима изазваним сушом и екстремном врућином. У деловима Француске забележене су температуре знатно изнад сезонског просека, док метеоролози упозоравају да се талас врелине шири и ка централним деловима континента.

Екстремне температуре бележе се и у Грчкој, где су власти због опасности од пожара појачале мере безбедности, док је у појединим туристичким регионима ограничен боравак на отвореном током најтоплијег дела дана.

Промена времена и прво значајније освежење у Мађарској очекују се у среду и четвртак, када се прогнозира пад температуре на 27 до 33 степена, уз повећану могућност пљускова, олуја и грмљавине.

Метеоролози упозоравају да лето тек почиње и да би јул и август могли донети још неколико оваквих екстремних топлотних таласа, што додатно потврђује да климатске промене све снажније утичу на свакодневни живот грађана широм Европе.

Стручњаци закључују да екстремне врућине више нису изузетак већ нова климатска реалност Европе, а топлотни таласи попут овог, који је захватио Мађарску, Србију и читав Балкан, постају све чешћи, дужи и опаснији.

Жаклина Богдановић