Међу мађарским инвеститорима у Србији су и велике државне компаније, па би свака промена политичких приоритета у Будимпешти могла да се одрази на њене инвестиционе планове у суседној земљи. Ипак, аналитичари процењују да је мало вероватно одустајање нове мађарске Владе, од већ започетих послова у Србији, јер они имају јасну економску логику и омогућавају присуство на тржишту Западног Балкана.
Мађарска је последњих година постала један од најважнијих економских партнера Србије. Иако се сарадња две државе у јавности најчешће повезује са великим инфраструктурним и енергетским пројектима, мађарски капитал је присутан и у бројним другим секторима – од банкарства и електроенергетике до грађевинске индустрије, аутомобилске производње, агробизниса и логистике.
Према подацима Привредне коморе Србије, укупне мађарске инвестиције у Србији премашиле су 1,5 милијарди евра, а у експанзији је и робна размена, што показује да су економске везе двеју земаља током последње деценије постале знатно дубље него раније, а сарадња више није ограничена само на неколико великих пројеката.
Највећа мађарска инвестиција изван нафтног и железничког сектора, о којима смо већ писали, јесте ОТП банка. Након преузимања Војвођанске банке и Société Générale банке Србија, мађарска банкарска групација постала је један од највећих играча на домаћем тржишту. Значај ОТП-а није само у величини капитала којим располаже, већ и у улози коју има у финансирању привреде, становништва и инвестиционих пројеката.
За Србију је важно што је ОТП препознала земљу као једно од кључних тржишта у региону. Банкарски сектор је по природи пословања отпорнији на политичке промене него што су то инфраструктурни пројекти, јер се заснива на дугорочним комерцијалним интересима. Управо зато већина економских аналитичара сматра да би ОТП наставио да шири пословање у Србији чак и у случају озбиљнијих политичких резова у Мађарској.
Знатно другачији пример представља MВM, мађарска државна енергетска компанија. Куповином већинског удела у компанијама Енерготехника – Јужна Бачка и Електромонтажа Краљево, MВM је добио важну позицију у сектору електроенергетске инфраструктуре Србије. Реч је о компанијама које учествују у изградњи и модернизацији енергетских система, далековода, трафостаница и других стратешких објеката. За разлику од банкарства, енергетика је сектор у којем су политика и економија готово увек испреплетене. MВM је државна компанија и свака промена политичких приоритета у Будимпешти може се одразити на њене инвестиционе планове.
ПИТАЊЕ НА КОЈЕ ОДГОВОР НИЈЕ ЈЕДНОСТАВАН
Кључно питање је у којој мери инвестиције Мађарске у Србији зависе од политичких односа Београда и Будимпеште. Одговор није једноставан. Комерцијалне инвестиције попут ОТП банке, Masterplasta или Tisza Automotive засноване су на профиту и тржишној логици. Оне могу да функционишу, чак и у условима политичких несугласица, јер њихов успех зависи од купаца, пословног окружења и економских кретања. С друге стране, државне компаније, енергетски сектор и програми попут Prosperitati фондације много су осетљивији на политичке промене. Они зависе од стратешких одлука влада и често имају шири политички значај од самог економског ефекта.
Ипак, већина аналитичара сматра да су економске везе Србије и Мађарске достигле ниво на којем више не зависе искључиво од личних односа политичких лидера. Током последње деценије створени су бројни пословни контакти, успостављени ланци снабдевања и развијени заједнички интереси који ће наставити да постоје без обзира на политичке промене.
Један од најуспешнијих примера производних инвестиција је Masterplast. Мађарска компанија је у Суботици изградила фабрику XPS изолационих плоча, вредну око 15 милиона евра. Производња је намењена како домаћем тако и регионалном тржишту, а локација у непосредној близини мађарске границе омогућава ефикасну логистику и лак приступ европском тржишту. Будућност ове инвестиције зависиће пре свега од стања у грађевинској индустрији и потражње за материјалима који се користе у енергетској санацији објеката. С обзиром на европске стандарде који све више инсистирају на енергетској ефикасности, очекује се да ће тржиште ових производа наставити да расте. Због тога се Masterplast сматра једном од најстабилнијих мађарских инвестиција у Србији.
Међу важним инвеститорима налази се и Tisza Automotive, компанија која производи кабловске системе и компоненте за аутомобилску индустрију. Погони у Војводини део су ширег производног ланца који снабдева европске произвођаче аутомобила. Ова инвестиција је добар пример повезивања српске индустрије са европским ланцима снабдевања. Међутим, њена будућност зависи пре свега од стања у европској ауто-индустрији, која пролази кроз велике промене због преласка на електрична возила и све јаче конкуренције кинеских произвођача. Политичке промене у Мађарској саме по себи не представљају велики ризик, али би промене у индустријској политици или систему подстицаја могле да утичу на будућа улагања.
У аграрном сектору посебно место има UBM Group, једна од водећих мађарских компанија у области производње сточне хране. Њена инвестиција у Шиду представља пример сарадње која се ослања на снажну пољопривредну традицију обе државе. Србија располаже значајним пољопривредним ресурсима, док мађарске компаније поседују искуство у преради и организацији производње. Перспективе овог пројекта зависе пре свега од развоја домаћег сточарства и кретања цена житарица на светском тржишту. Ако Србија успе да заустави пад сточне производње и повећа конкурентност пољопривреде, овакве инвестиције могле би да добију додатни значај у наредним годинама.
Поред ових пројеката, у Србији послује и већи број мађарских компанија средње величине. Међу њима су Knott Autoflex Yug, Mini Pani и други инвеститори из области прехрамбене индустрије, производње делова и различитих услужних делатности. Иако не привлаче пажњу као велике корпорације, оне су важне јер стварају радна места и граде дугорочне привредне везе између две земље.
Последњих година све већу улогу добија и логистика. Мађарска компанија DLC инвестирала је око 15 милиона евра у логистички центар код Београда. Та инвестиција показује да се Србија и Мађарска све више посматрају као део јединственог економског простора кроз који се крећу роба, услуге и капитал. Управо логистички сектор може постати један од најперспективнијих облика сарадње у наредној деценији, процењују аналитичари. Географски положај Србије и Мађарске омогућава повезивање тржишта Европске уније са Западним Балканом, Турском и Блиским истоком. Због тога се очекује да ће интересовање мађарских компанија за овај сектор наставити да расте.
У економским круговима се процењује да мађарске инвестиције у Србији могу да преживе политичке промене, али да не могу у потпуности да избегну њихов утицај. Највећи изазов у наредном периоду биће да се сарадња, која је делом изграђена на изузетно блиским политичким односима, претвори у трајно економско партнерство засновано на институцијама, јасним правилима и заједничким интересима. Уколико се тај процес успешно настави, мађарски капитал ће и у наредним годинама остати један од важних фактора развоја српске привреде, посебно у Војводини, али и у секторима као што су финансије, енергетика, производња и логистика.
Д. Ј.