У оквиру Српско-мађарске културне сезоне, чланови радионице „Златне руке” из Деске боравили су у Београду, где су у Мађарском културном центру (Collegium Hungaricum Beograd) представили технику златовеза која се негује у овом месту.

Позив за учешће стигао је на иницијативу Тијане Ђукин, Дешчанке која је ангажована у Мађарском културном центру при Амбасади Мађарске у Београду. Како је већ била упозната са радом радионице и чињеницом да је ова врста веза уврштена у национални регистар културног наслеђа, покренула је иницијативу да се ова техника представи и београдској публици.

Учесници су припремили изложбени материјал, представили рад удружења и организовали интерактивну радионицу на којој су посетиоци могли непосредно да се упознају са техником златовеза. Поред заинтересованих грађана, програму су присуствовали и студенти Факултета примењених уметности, као и млади људи који су показали велико интересовање за традиционалне занате и ручни рад.

Како истиче Ева Брцан, вођа радионице „Златне руке”, у Београд је отпутовало девет чланова радионице, сви активни учесници у раду удружења и носиоци знања о овој специфичној техници веза.

„Посебно ме је изненадило интересовање младих људи. Долазили су врло свесно и са јасном жељом да науче ову технику. Видели су у њој могућност да стварају нове, савремене и иновативне радове, али и да сами савладају цео процес израде”, истакла је Ева Брцан, вођа радионице.

Током радионице посетиоци су имали прилику да се и сами опробају у појединим техникама. Док су млађи учесници били заинтересовани за могућности примене златовеза у савременом стваралаштву, старији посетиоци, који већ имају искуства у везу, желели су да сазнају више о специфичностима ове технике – од начина започињања рада, преко постављања конца, до завршне обраде и финализације веза.

Посебну пажњу привукао је и приказ израде основе за вез. Посетиоци су могли да виде не само саму технику златовеза, већ и процес ткања српског платна које представља основу за традиционалне банатске мушке и женске кошуље. За ту прилику у Београд је пренет и мали разбој, на коме је организована демонстрација ткања.

Поред златовеза и ткања, представљен је и рад Споменке Ђукин Брцан, која је изложила црквене барјаке настале као резултат реконструкције и обнове старог наслеђа. И овај сегмент изложбе изазвао је велико интересовање посетилаца и додатно обогатио целокупну поставку.

Према речима Кристифора Брцана, учешће у овом програму представља важан корак ка даљем развоју и промоцији дешчанског златовеза.

„Као велики успех сматрам већ саму чињеницу да смо добили прилику да представимо наш рад у Београду. Још важније је то што смо разговарали са представницима значајних институција које се баве заштитом културног наслеђа и које су подржале нашу иницијативу”, нагласио је Брцан.

Током боравка у Београду остварени су контакти са представницима организација које се баве очувањем културне баштине, међу којима су и представници Европа Ностре и националних регистара културног наслеђа. Разговори су били усмерени на могућности даљег представљања и заштите ове технике, као и на успостављање шире сарадње са сродним организацијама у региону.

Један од дугорочних циљева јесте да се ова специфична техника златовеза у будућности нађе и на међународним листама културног наслеђа, па чак и да буде представљена институцијама као што је УНЕСКО. Управо због тога већ се планирају нове радионице, стручни сусрети и повезивање са групама које негују сличне технике у Хрватској, међу буњевачким заједницама, као и у Румунији.

Сања Симулов