СНН плус
Успех ученика Српске школе „Никола Тесла”: Вицешампиони конкурса „Hungaria Nostra“

Међу награђенима су били и ученици 7. разреда Српског образовног центра „Никола Тесла” у Будимпешти, који су освојили другу награду у видео категорији. Њихов рад носи назив  „Сентандреја - православни музеј на отвореном”, а припремили су га Константин Вујаковић, Вук Кљајић, Душан Јоветић, Лазар Агатоновић и Тамаш Терењи.

Барокно двориште било је украшено дечјим ликовним радовима, док су се на великом екрану смењивали награђени видео-радови. Међу њима се нашао и рад ученика Српске школе о Сентандреји, али и, између осталог, видео посвећен суботичкој синагоги. Награђени видео ученика Српске школе „Никола Тесла” представио је Сентандреју као простор у којем се историја, вера, архитектура и културно памћење српске заједнице преплићу у јединствену целину.

Посебно упечатљив део свечаности било је обраћање др Ласла Чорбе, историчара и директора Будимпештанског историјског музеја. Он је пред младом публиком  одржао мини-предавање о томе зашто је човеку одувек било важно да уређује простор у којем живи. Подсетио је да брига о кући, улици, насељу, граду, гробљу, парку или природном окружењу није само питање лепог изгледа, већ један од основних израза културе. Човек, како је нагласио, од најранијих времена обликује своју околину, прилагођава је себи, чува је и предаје следећим генерацијама.

Чорба је говорио и о томе да се градови и насеља неизбежно мењају, али да свака промена не значи и напредак. Понекад се, како је истакао, у име новог уништавају трагови претходних генерација, па је задатак културе и заједнице да сачува оно што има трајну вредност. У том контексту, радови деце добијају посебан значај: они нису само школски задаци, већ сведочанства о томе како млади виде своје окружење, шта у њему препознају као лепо, важно и вредно памћења.

Ментор ученика био је професор дигиталне културе Владимир Марковић, који је истакао да је конкурс био посебно важан и из педагошког угла, јер је видео-продукција ученицима омогућила да једну сложену тему истраже, разложе и представе савременим медијским језиком: „Видео-продукција је специфична по томе што се тема која се обрађује мора разложити на своје саставне делове. Од тих делова затим се формирају кадрови и прича која жели да се исприча. То значи да је тему потребно анализирати, издвојити оно што је битно, одбацити небитно, а затим све синтетизовати у једну складну целину, са јасним фокусом и нарацијом”, рекао је Марковић.

Он је посебно захвалио професорки Оливери Младеновић Мунишић, која је као супервизор подржала реализацију пројекта, као и Кости Вуковићу, директору Црквеног музеја у Сентандреји, који је био саговорник ученицима у видео-раду: „Коста Вуковић је на најбољи могући начин, непосредно и разумљиво деци, објаснио оно што је важно за наше наслеђе у Сентандреји. Управо је тај директан приступ помогао ученицима да тему не доживе као суву историјску лекцију, већ као живо наслеђе које се може истраживати, разумети и представити савременим медијским језиком”, закључио је Марковић.

За ученике Српске школе, али и за њихове породице, ова награда имала је посебну тежину. На свечаности су били присутни готово сви чланови награђеног тима, а радост, понос и узбуђење могли су се видети и код ученика и код родитеља. То што је српско наслеђе Сентандреје представљено у Будимпештанском историјском музеју, на једном од најзначајнијих културно-историјских места у главном граду Мађарске, дало је овом ученичком успеху и шири значај.

Конкурс „Млади у заштити изграђене и природне средине” подстиче децу и младе да у свом окружењу препознају вредности које заслужују пажњу и очување: било да је реч о зградама, улицама, споменицима, природним пределима, народном и индустријском наслеђу или личностима које су оставиле траг у локалној заједници. Овогодишња свечаност показала је да такви радови нису само школски задаци, већ и начин да се млади укључе у разговор о култури, простору и наслеђу.

Награда ученицима Српског образовног центра „Никола Тесла” зато није само признање за један успешан видео-рад. Она је и потврда да се знање из историје, веронауке, народописа, дигиталне културе и медијског изражавања може повезати у живу, савремену и смислену целину. Истовремено, то је и леп пример како ученици српске школе у Будимпешти могу да буду мали амбасадори наслеђа своје заједнице  и да га, својим језиком, својим погледом и својим радом, приближе и широј публици.



К.П.Б.

Scroll to Top