У време када се односи Србије и Мађарске често наводе као пример успешне сарадње у региону, посебан значај добијају иницијативе које се не заснивају искључиво на политичким и економским интересима, већ на културним и научним везама које повезују два народа током векова.

Председник Скупштине АП Војводине др Балинт Јухас посетио је седиште Матице српске у Новом Саду, како би се упознао са резултатима досадашњих пројеката посвећених проучавању српско-мађарских односа, али и како би се разговарало о новим могућностима сарадње у области културе, науке и издаваштва.

Домаћин сусрета био је председник Матице српске проф. др Драган Станић, а разговору су присуствовали и научници који већ годинама истражују културне и књижевне везе два народа. Међу њима су били руководилац пројекта посвећеног српско-мађарским културним односима проф. др Корнелија Фараго, као и чланови истраживачког тима проф. др Ференц Немет и др Милена Кулић.

У фокусу разговора нашли су се резултати вишегодишњег научног рада који је крунисан бројним публикацијама и истраживањима посвећеним међусобним утицајима српске и мађарске културе. Посебно место заузима пројекат „Српско-мађарске културне везе”, који је током година постао један од најзначајнијих научних подухвата у области проучавања односа два суседна народа.

Истраживања која се спроводе у оквиру овог пројекта обухватају широк спектар тема – од историје књижевности и културних контаката, преко преводилачке делатности и научне сарадње, до анализе узајамних утицаја у уметности, образовању и јавном животу. Резултати рада редовно се објављују у зборницима и научним публикацијама које представљају драгоцен извор за истраживаче, али и за све оне који желе да боље разумеју заједничку прошлост Срба и Мађара.

Једно од најновијих издања које је представљено током састанка јесте трећи том зборника „Из историје српско-мађарских културних веза”, двојезичне публикације која доноси нове научне радове о различитим аспектима односа две заједнице. Ова публикација наставља традицију систематског бележења и тумачења историјских и културних процеса који су обликовали животе Срба и Мађара на простору Панонске низије и ширег региона.

Председник Скупштине Војводине Балинт Јухас оценио је да политичко разумевање и сарадња две државе добијају пуну вредност тек када су праћени снажним културним и научним везама. Он је нагласио да су управо институције попут Матице српске кључне за очување сећања на заједничку прошлост и за изградњу међусобног поверења. Како је истакао, научни пројекти који се баве српско-мађарским односима не представљају само академски допринос, већ и важан друштвени ресурс који омогућава боље разумевање и ближу сарадњу два народа.

Посебно је указано на значај Војводине као простора у којем Срби и Мађари вековима живе заједно. Управо због тога културна сарадња у покрајини има шири значај од локалног, јер представља пример успешног очувања мултикултуралности и међусобног уважавања различитих националних заједница.

Председник Матице српске Драган Станић подсетио је да се ова институција српско-мађарским културним везама бави практично од свог оснивања. Током скоро два века постојања Матица је прикупљала грађу, подстицала истраживања и објављивала радове који сведоче о дубоким историјским везама два народа.

Према његовим речима, Срби и Мађари су током историје делили исти простор, пролазили кроз сличне изазове и оставили трагове у културама једни других. Управо зато је важно да се нове генерације упознају са тим наслеђем и да се негује свест о вредностима сарадње, поштовања и разумевања.

Учесници састанка разговарали су и о будућим корацима који би могли додатно да унапреде научну сарадњу. Једна од идеја јесте проширење истраживачких програма, укључивање већег броја младих научника и интензивнија међународна промоција резултата који су до сада остварени.

Такође је оцењено да постоји простор за развој нових заједничких пројеката који би обухватили архивску грађу, дигитализацију културног наслеђа, превођење значајних дела и организовање научних конференција посвећених српско-мађарским односима.

Д. Ј.