Члан престижног позоришта Виг у Будимпешти, Золтан Карачоњи је српској публици добро познат глумац из представа Антигона у Њујорку, Милионер Микица, Село сакуле, Не дај Боже да се Срби сложе, Добри војник Швејк и Догодине у исто време, где је потписао режију. На овогодишњем МИТЕМ-у је заблистао у представи на хрватском језику.

У позоришту „Талија“ у Будимпешти, 4. јуна одиграна је представа која је недавно имала премијеру у Националном театру, на МИТЕМ-у, Мађународном фестивалу позоришта Мадач. У питању је копродукција на хрватском језику, интересантна животна представа „Ћушпајз од канаринца“ (Кanáripaprikás), у режији Јаноша Феледија (János Feledi).
Ова представа је била посебна и по томе што је Јанош Феледи, вођа ансамбла за савремени плес Feledi Project, сада по први пут режирао драмски комад, и то одмах на „тежем терену”. Са представом на хрватском језику приказао је своје умеће у позоришном стваралачком процесу који се не заснива на покрету. Идеју ову хрватско-мађарску копродукцију трупе Feledi Project и Asterion Project, дала је хрватска глумица Чарна Кршул. Она је основала Asterion Project-а, и већ је сарађивала са Јаношем Феледијем на неколико пројеката. О овој изврсној глумици хрватског порекла вреди поменути да одлично говори мађарски и да већ око две деценије живи у Будимпешти. Мултикултурална трупа коју је основала углавном је правила представе на енглеском језику.

У овој представи њен партнер је мађарски глумац Золтан Карачоњи (Zoltán Karácsonyi), родом из Суботице. Тако је, на крају, настала продукција са занимљивим културним и језичким сусретом: Војвођанин, коме је мађарски матерњи језик, а у представи говори и хрватски; глумица, којој је хрватски матерњи језик, а живи у Мађарској; и кореографа-редитељ, који у основи говори „језиком” плеса, а овог пута се публици обраћа драмским текстом. Овоме додајмо да је аутор комада, чији је оригинални назив Чорба од канаринца, значајан српски драмски писац и сценариста Милош Радовић, син непревазиђеног Душка Радовића.

Из овог необичног сусрета родило се заиста шармантно и веома људско дело, љубавна драма о пару који се спрема за брак и унапред проживљава могуће догађаје њихове заједничке будућности – са сновима, потешкоћама, замкама, разочарањима, срећним и несрећним тренуцима.
Они се играју, истовремено озбиљни и са осмехом, дочаравају тешке тренутке сузама, али и потпуну, ведру безбрижност, пролазећи кроз широк спектар осећања свог будућег заједничког живота. Ауторов комад животно. али неоптерећено приказује светле и тамне стране мушко-женских односа, и иако типизира карактеристичне проблеме, ликове ипак не приказује површно. На забаван начин се говори о свакодневици, о партнерском путу и могућностима важним за обоје.

Двоје глумаца сјајно креирају разне мушке и женске ликове, вешто функционишући у малом, интимно укомпонованом простору, где најнужнији реквизити симболизују догађаје из неколико деценија живота. Одлично је приказана мушка лежерност пре тренутка обавезивања и женину сањалачка дотераност; прво је наглашено карираном кошуљом и папучама, а друго хаљином са ружичастом сукњом од тила.

Маштовити детаљи обогаћују игру, ту су плишане играчке које се љуљају и имитирају децу, кавез који представља канаринца. Кореограф у Јаношу Феледију ипак испливава на површину у кратким тренуцима: он неколико ситуација повезује ефектним елементима покрета, али у томе не претерује. Све у свему, имали смо прилику да видимо представу која је веома блиска човеку и која је одушевила публику.

Золтана Карачоњија (Zoltán Karácsonyi)  је стални је члан позоришта „Виг” (Vígszínház) и већ годинама учествује у најважнијим представама. Дипломирао је на будимпештанској Академији у класи Ласла Мартона (László Marton).

По речима Жолта Ери Сабоа, његова најважнија глумачка врлина је прецизност у приказивању људског карактера. „Без сујете за пуком декоративношћу, он успева да буде аутентичан у ситничавости, кукавичлуку, смешности, а понекад и у прећутаном болу. Способан је да ушета у простор као да је ту залутао случајно, а да ипак изнесе психолошку тежину поједине сцене. Његов глас такође није класичан вокални орган главног глумца, већ карактерни: благо промукао, ироничан, понекад готово опор. Сјајно барата полутоновима. Текст готово „одваљује” и испушта у пролазу. Ова његова техника посебно добро функционише у модерним и гротескним представама. Његов домен у „Вигсинхазу” дуго је био домен класичног карактерног глумца. Он је човек ког редитељи са сигурношћу шаљу на сцену, јер знају да ће унети живот, чак и ако има само три реченице. У вези с њим, често ухватимо себе у мислима да, иако наизглед само служи представи, ипак на крају некако доминира сценом.

Золтан Карачоњи је онај тип ансамбл-глумца чија вредност расте с временом, они који после педесете постају заиста занимљиви. Једна од важних станица у његовој каријери је постала продукција „Ћушпајз од канаринца“. Карачоњи је овде ступио на сцену као главни глумац, и то је био моменат од симболичког значаја. Јер, ова представа није био само „добар тимски рад ансамбла”, већ централно глумачко присуство. То је представа у којој се одвија сецирање односа двоје људи и где глумац нема где да се сакрије“, каже Ери Сабо.

Карачоњи је овде показао оно што се у „Вигсинхазу” до тада могло само наслутити: да је способан да изнесе и главну улогу која се гради на дугом луку и унутрашњем развоју. Поред тога, он у овом комаду не игра на свом матерњем језику, већ на хрватском и током своје каријере, показао се врло спретним у коришћењу два распрострањена језика балканског простора. Представа има титл на мађарском и енглеском језику. 

Катарина Павловић Бачи

Фотограафије – Жолт Ери Сабо (Eöri Szabó Zsolt)