Одлука новоизабране председнице Mађарског парламента Агнеш Форстхофер да своју прву званичну међународну посету након ступања на дужност реализује у Србији, у политичким круговима Београда и Будимпеште тумачи се као потврда да односи две државе остају стабилни, без обзира на политичке промене у Мађарској.
Током разговора у Београду, председница Народне скупштине Србије Ана Брнабић и њена мађарска колегиница разговарале су о наставку парламентарне сарадње, билатералним односима, европским интеграцијама Србије, инфраструктурним пројектима и економском повезивању две земље. Саговорнице су оцениле да су српско-мађарски односи у протеклом периоду достигли веома висок ниво.
Након састанка, Ана Брнабић је поручила да су обе стране изразиле жељу да наставе да граде и јачају најбоље могуће односе између Србије и Мађарске, нагласивши посебно значај чињенице да је Београд био прва међународна дестинација нове председнице Мађарског парламента. Истовремено, захвалила је на позиву да посети Будимпешту, који је прихватила, уз очекивање да ће ускоро уследити нови сусрет и наставак политичког дијалога.
За познаваоце регионалних односа, ова посета има далеко шири значај. Последњих година Србија и Мађарска успеле су да изграде модел сарадње који је превазишао класичне суседске односе и прерастао у стратешко партнерство са снажном политичком, економском и енергетском компонентом.
РЕДОСЛЕД ПОСЕТА НИКАДА НИЈЕ СЛУЧАЈАН
Политички аналитичар Драгомир Анђелковић оцењује да је избор Србије за прву инострану дестинацију нове председнице Мађарског парламента снажан политички симбол.
„У дипломатији редослед посета никада није случајан. Када високи државни функционер прву посету упути некој земљи, тиме се шаље порука о приоритетима. У овом случају реч је о јасном сигналу да Мађарска жели да настави интензивну сарадњу са Србијом и да је сматра једним од кључних партнера у региону”, оцењује Анђелковић.
Посебно место у односима заузима подршка коју Будимпешта пружа европским интеграцијама Србије. Мађарска већ годинама спада међу најгласније заговорнике проширења Европске уније на Западни Балкан, а њени званичници редовно истичу да би приступање Србије Унији представљало допринос стабилности и економском развоју читавог региона. Управо зато аналитичари сматрају да је посета Агнеш Форстхофер сигнал континуитета мађарске политике према Србији и након политичких промена у Будимпешти.
Поред политичке сарадње, значајан део разговора био је посвећен економским односима. Према подацима привредних комора две земље, укупна робна размена Србије и Мађарске последњих година бележи континуирани раст и премашује неколико милијарди евра на годишњем нивоу. Мађарска се налази међу најзначајнијим спољнотрговинским партнерима Србије, док је број заједничких инвестиционих пројеката у сталном порасту.
Посебно место заузима сарадња у области енергетике. Током претходних година две државе су развиле значајне пројекте у области снабдевања природним гасом, складиштења енергената и развоја транспортне инфраструктуре. У условима нестабилног европског енергетског тржишта, Београд и Будимпешта све више истичу значај међусобне координације и заједничког планирања.
Неизоставна тема остаје и модернизација железничког коридора Београд–Будимпешта, једног од највећих инфраструктурних пројеката у региону.
Пажња је посвећена и питањима парламентарне дипломатије. Последњих година управо су контакти парламената две земље постали један од важних механизама за унапређење билатералних односа. Формирање група пријатељства, сарадња одбора и размена искустава у законодавном процесу допринели су јачању институционалних веза, које сада добијају нови замах.
Аналитичари указују и на значај положаја националних мањина као једног од темеља добрих односа. Мађарска национална заједница у Србији и српска заједница у Мађарској често се наводе као пример успешног модела заштите мањинских права у региону. Сарадња у области образовања, културе и информисања на матерњим језицима допринела је изградњи међусобног поверења, што је данас један од најважнијих капитала у односима две државе.
Последњих година Србија и Мађарска успеле су да успоставе праксу заједничких седница влада, што је редак облик међудржавне сарадње у Европи. На тим састанцима дефинисани су бројни инфраструктурни, енергетски и привредни пројекти који су временом постали окосница билатералних односа. Истовремено, Мађарска је више пута истицала да Србију сматра својим најважнијим партнером на Западном Балкану.
ДОСЛЕДАН СТАВ МАЂАРСКЕ О ПРОШИРЕЊУ ЕУ
Посебан аспект билатералне сарадње односи се на европске интеграције Србије. Иако се унутар саме Европске уније воде расправе о темпу и моделу проширења, Мађарска је доследно заступала став да Србија треба што пре да постане пуноправна чланица Уније. Будимпешта је у више наврата критиковала спорост приступног процеса и упозоравала да би одлагање проширења могло да ослаби европски утицај на Западном Балкану, о чему је недавно у Бриселу говорио и нови мађарски премијер Петер Мађар.
Према оценама стручњака за међународне односе, посебно је значајно што су добри односи две земље преживели бројне кризе које су у међувремену погодиле Европу – од мигрантске кризе и пандемије ковида 19 до енергетских поремећаја и рата у Украјини. У већини тих питања Београд и Будимпешта су настојали да координишу ставове или барем одрже отворене канале комуникације.
Политички аналитичари указују да ће једно од кључних питања у наредном периоду бити да ли ће ново руководство мађарских институција задржати исти интензитет сарадње са Србијом. За сада, како истичу, све поруке које стижу из Будимпеште указују на континуитет, вођен заједничким интересима, јер Мађарска у Србији види важног економског партнера, транзитни коридор ка југу Европе и значајно тржиште за своје компаније, док Србија у Мађарској има снажног савезника унутар Европске уније.
Д. Ј.