Пројекат модернизације железничке пруге између Београда и Будимпеште, један од највећих инфраструктурних подухвата у региону последњих година, поново је у центру пажње након што је мађарски министар саобраћаја и инвестиција Давид Витези изнео низ примедби на реализацију радова.

Према оцени министра Витезија, током припреме и изградње пруге направљени су пропусти на више нивоа, а поједина техничка и безбедносна питања још увек нису у потпуности решена. Говорећи у мађарском парламенту, он је оценио да је неопходно преиспитати да ли су Србија и Мађарска на најбољи начин усмериле развој железничке везе која би требало да представља један од најзначајнијих транспортних коридора у овом делу Европе. Како је навео, тренутно стање пројекта оставља простор за бројна питања, посебно када је реч о повезаности кључних саобраћајних чворишта у Мађарској.

Према његовим речима, анализа доступних података показује да поједини важни центри, међу којима су међународни аеродром у Будимпешти, као и градови Кечкемет и Сегедин, нису у довољној мери интегрисани у концепт нове железничке линије. Због тога је, како сматра, потребно додатно сагледати оправданост појединих решења која су примењена током реализације пројекта.

Једна од кључних порука мађарског министра односи се на питање транспарентности. Он је поручио да би јавности требало омогућити увид у уговоре, накнадне измене документације и финансијске податке који се односе на изградњу пруге. Према његовом ставу, за такав корак неопходна је и сагласност кинеских партнера који учествују у реализацији пројекта, како би сви релевантни документи постали доступни надлежним институцијама и стручној јавности.

Витези је указао и на чињеницу да је завршетак појединих радова већ био одложен због техничких потешкоћа, али је нагласио да су одређени проблеми и даље присутни. Посебно је издвојио системе за обезбеђење и управљање железничким саобраћајем, који још нису у потпуности стављени у функцију. Како је навео, тренутно се спроводе додатна тестирања и провере како би се потврдила поузданост целокупног система пре његовог коначног пуштања у рад.

„Систем не може бити пуштен у редован саобраћај нити у потпуности плаћен док се не докаже да испуњава све прописане безбедносне стандарде”, поручио је министар, наглашавајући да је безбедност путника и железничког саобраћаја приоритет који не сме бити доведен у питање.

Посебну пажњу изазвала је његова оцена техничких решења примењених на самој траси. Витези је подсетио да је пруга пројектована за брзине до 200 километара на час и да је значајан део инфраструктуре изграђен практично као нова железничка линија. Међутим, како је објаснио, на појединим деоницама задржан је велики број укрштања са друмским саобраћајем у истом нивоу, што представља ограничење за постизање планираних перформанси.

Према његовим речима, управо због таквих решења на одређеним деловима трасе неће бити могуће у потпуности искористити пројектовану максималну брзину. Поједине деонице ће, како је навео, морати да функционишу са ограничењем од 160 километара на час.

Д. Ј.