Када се на истој сцени споје искуство, младост и они најмлађи који су тек начинили своје прве играчке кораке, резултат може бити само магичан. У Културном центру „МОМ“ у Будимпешти, 30. маја, Културно-уметничко друштво „Табан” је приредило целовечерњи самостални концерт за памћење, догађај који је био много више од обичног наступа. Била је то права ода заједништву и очувању традиције.
Кроз пажљиво осмишљен програм, пред очима одушевљене публике смениле су се три генерације играча, показујући како се љубав према традицији преноси с колена на колено.
Програм је обиловао изузетно разноврсним кореографијама, а брзи ритмови српског кола смењивали су се са лирским, нежним мелодијама које су пратиле традиционалне песме. Свака нота и сваки покрет причали су своју причу, а раскошне народне ношње унеле су колорит који је додатно оживео сцену.
Ипак, срце баш сваког у публици освојила је најмлађа група.
Малишани из забавишта и основне школе, који су тек закорачили у свет фолклора, били су права сензација. Сконцентрисаних погледа, трудећи се да испрате сваки корак својих старијих другарица Радмиле и Сање Вуковић, са осмесима су топили и најхладнија срца. Ови најмлађи чувари традиције одиграли су дечје песме и игре „Ми смо деца весела“ и измамили највећи аплауз и по коју сузу радоснице у публици. Док су малишани из забавишта донели симпатичну спонтаност, основци су играма из околина Кобишнице, кореографијом Далобора Мартинова, показали задивљујућу зрелост, и право играчко умеће.
Концерт је започео кореографијом Дејана Милисављевића Звечанца „Ђурђевдан у Пасјану“, играма и песмама око Ђурђевдана у околини Гњилана. Обучени у предивне ношње, чланови извођачке групе КУД-а, почели су да се загревају једном од најпопуларнијих инајлепших и игара.
У име домаћина, Миленко Радић је поздавио истакнуте госте, родитеље и поносне баке и деке који не прошуштају прилику да уживају у својим најмилијима. Фолклораше је пратио оркестар „Зора“, под управом Крунослава Киће Агатића. Следио је сплет игара и песама из околина Мачве, кореографија Драгомира Вуковића „Кљаца“. Певачка група коју чини осам девојака, Боглалрка Бачо, Николина Бељић, Ема Будаи, Марија Ненић, Мила Поздер, Наташа Симић, Ђурђина Василијевић, Радмила Вуковић и Сања Вуковић, дивним усклађеним гласовима извела је сплет народних песама. Песме је увежбала Анита Накић Вуковић. Две кореографије Славице Михаиловић, „Запоја Рада у Лојзе“ игре и песме из Ниша, и „М’ндра мја...”, влашке игре из околине Неготина, биле су посвећене овој недавно преминулој уметници. Након „Шопског тројног“ и шопских игара, кореографије Драгомира Вуковића „Кљацa“, публици су се музичким блоком и разноврсним програмом, представили оркестар „Планина“ из Мохача и оркестар „Зора“. Последња тачка је била нова кореографија под називом „Чума из Вилиног Луга“ (Игре из Црне траве) кореографа Слободана Мирковића. Музику и музички аранжман потписују Георги Андрев и Мирољуб-Џими Тодоровић. Улогу добре вила имала је Мила Поздер, а улогу Чуме, Марија Ненић.
По завршетку концерта „Табанаши“ су били награђени громогласним аплаузом. Славље је настављено у аули уз музицирање оркестра „Планина“.
У разговору са Душаном Вуковићем, уметничким руководиоцем, сазнали смо да су чланови КУД-а почели да се припремају за концерт од почетка године. Погодило се да се исти дан у Будимпешти игра финална утакмица лиге шампиона, али то се није одразило на посећеност концерта. Као и сваке године, сала Културног центра МОМ је и сад била пуна. „Овом приликом би желео да се захвалим нашој публици која из целе Мађарске долазе да нас гледа. Задовољан сам успехом концерта. Сигурно су се поткрале неке грешке, било је падова енергије, али мислим да су играчи професионално одрадили свој посао. Познати стручњаци у Србији, кореографи Драгана и Слободан Мирковић, руководиоци КУД-а „Свети Сава” из Београда, обогатили су наш програм кореографијим Црна Трава , коју до сада нисмо имали. Они су били задовољни нашим извођењем кореографије сасвим различитог стила. Ово је другачије представљање српског фолклора, где се у кореографији исрича једна прича. Као што смо вечерас видели, деца својим извођењем увек одушеве публику. Морам да нагласим да иза тога стоји велики рад моје супруге Аните Накић Вуковић. Децу треба привући и окупити и рад са њима захтева велико стрпљење. У дечјој групи имамо преко тридесеторо деце. Она су наша будућност и важно је да им се посветимо . У „Табану“ је доста велика флуктуација играча, али сам задовољан, јер су нови играчи доста талентовани и са њима може лепо да се ради. Брзо и лако уче нове кореографије“, рекао је Вуковић за наш лист.
Опис игре
Легенда о Чуми, персонификацији куге, представља један од три кључна мита о настанку имена Црне Траве. Према овом веровању, у време када се крај још увек звао Вилин Луг, народ и стоку је погодила страшна болест — чума. Како би се одбранили од демона болести, мештани су примењивали разне ритуале, уз велику помоћ вила.
Када је „чемер" (болест/Чума) постао прејак, виле су се повукле дубље у неприступачне делове планине или у саме изворе, препуштајући људе њиховој судбини. То повлачење вила означило је крај златног доба Вилиног Луга.
У нашој кореографији, упркос легенди, побеђују добро и лепо, заједништво вила и становништва у борби против Чуме, љубав, енергија, снага и жеља за животом, за очувањем села и његових житеља. Играчки обрасци као и музика су инспирисани мешовитим етничким саставом који је у прошлости насељавао Вилин Луг ( Срби, Македонци и Бугари) и приказују богатство и лепоту културног наслеђа које је остало на потомцима да га негују и преносе.
Дејан Дујмов је један од најстаријих чланова и по годинама и по стажу, поред Илије Адамова и Вилмоша Вађоцког . Увек радположен за фолклор и друге активности у српској заједници, каже да ће да игра и пева док буде могао. „Нова кореографија је за мене била велики изазов. Кад смо почели да увежбавамо није била постављена до краја, на пробама смо је уоквирили и завршили - кораке, редослед корака и слике. Било је лепо и занимљиво. Тако смо учествовали у стварању једне нове, необичне кореографије. У њој се мешају карактеристике фолклора из Бугарске, Македоније и околине Лесковца.
К.П.Б.