„Док имамо школе, дотле можемо да говоримо о постојању
српске мањине на овим просторима. Када оне нестану, нестаћемо и ми”,
главна је порука упућена из прве епизоде новог подкаста СНН Плус,
која је била посвећена прошлости,
садашњости и будућој стратегији српског школства у Мађарској.
У неформалном разговору између Јованке Ластић и Милана Степанова
који је трајао око сат и по, евоциране су успомене на деценије развоја
централне српске образовне институције,
данашњег Образовног центра „Никола Тесла” на Тргу ружа у Будимпешти.

Кључне тачке разговора биле су следеће:

- Сећања на заједничке почетке: Саговорници су евоцирали успомене на зграду на Тргу ружа у Будимпешти средином прошлог века. Школа је тада функционисала као српско-хрватско-словеначка установа. Истакнуто је да су у тој школи генерације изградиле не само национални, него и уметнички, културни и фолклорни идентитет, што је ову школу учинило базном институцијом за формирање личности, а не само местом едукације.

- Период раздвајања и криза деведесетих: Након распада Југославије и пада комунизма дошло је до болног раздвајања српске и хрватске заједнице. Школа је била у катастрофалном физичком стању (учионице подупрте балванима). Највеће заслуге за очување зграде и опстанак институције приписане су тадашњој директорки Бојани Чобан Симић и њеном тиму. Након велике државне инвестиције средином 90-их, зграда је комплетно реновирана и дограђена.

- Промена демографије и прилив ђака из матице: Прекретница у броју ђака догодила се након НАТО бомбардовања СР Југославије 1999. године када су српске избеглице почеле масовно да долазе у Будимпешту. Школа је, захваљујући једнојезичној настави на српском језику, постала уточиште за децу из матице, која су касније препознала ову установу као „одскочну даску” за студирање у ЕУ.

- Експлозиван раст под вођством бивше директорке: Од 2009. до 2023. године број ученика је порастао са око 170 на близу 1000, буџет је увећан са 200 милиона форинти на 2,5 милијарди, а настава се проширила са две зграде на осам објеката у четири различита насеља (Будимпешта, Сегедин, Ловра, Деска). Институција је постала препознатљив регионални бренд.

- Визија за будућност и отварање гимназије у Сегедину: Као нова председница Самоуправе Срба, наша саговорница је изнела планове за наредних 3 до 5 година. Највећи потенцијални успех био би добијање дозвола за почетак рада нове српске гимназије у Сегедину од 1. септембра ове године. Овај потез би растеретио Будимпешту и привукао децу из ширег окружења, чак и из Војводине, као и српске породице које у Сегедин долазе због отварања нове мега-фабрике електричних аутомобила у Сегедину.

- Видео-запис комплетног подкаста доступан је на сајту СНН Плус (snnovineplus.hu), односно на званичном YouTube каналу Српских недељних новина.

Линк: https://youtu.be/rd4iM75fj4E?si=RMbtkq6JGdTKWMnR

М. С.