Српска заједница у Мађарској у новом сазиву парламента неће имати свог представника.
Околности које су довеле до таквог исхода постале су предмет оштре јавне полемике,
након што је у рубрици „Погледи” дневног листа „Политика” објављен коментар новинара Срђана Басића,
а потом и реаговање председнице Самоуправе Срба у Мађарској др Јованке Ластић.
Будући да је реч о питању које непосредно погађа целу српску заједницу,
преносимо линкове ка оба текста, уз неопходан контекст који читаоцима омогућава
да сами процене изнете аргументе.
У тексту „Срби без свог представника у мађарском парламенту”, објављеном 26. марта, Срђан Басић одговорност за неуспешно постављање српске мањинске изборне листе у највећој мери приписује председници ССМ др Јованки Ластић и актуелном руководству Самоуправе. Као кључни тренутак издваја седницу од 26. јануара, за коју наводи да је прекинута када је постало јасно да предложени кандидат нема неопходну већину. У тексту се помињу и наводни притисци на поједине скупштинаре, затворен начин управљања Самоуправом и изостанак спремности за компромис.
Коментар је објављен у рубрици намењеној ауторским ставовима, што подразумева право аутора да изнесе сопствену оцену. Ипак, у тексту нису представљени ставови друге стране, нити је обухваћена целокупна хронологија покушаја да се изборна листа постави, а фокус текста је усмерен само на последњу седницу иако је цео процес трајао знатно дуже и број седница на којима је требало да се расправља о овој теми је био вишеструко већи. Поједине озбиљне тврдње, укључујући оцену да је поступано супротно статутарним процедурама, нису поткрепљене конкретним документима или прецизно наведеним изворима.
Срби без свог представника у мађарском парламенту
Аутор: Срђан Басић
Извор: „Политика”, 26. март 2026.
Политички коментар о околностима због којих није постављена српска мањинска изборна листа за парламентарне изборе у Мађарској.
Цео текст прочитајте на сајту „Политике”У реаговању под насловом „Српске несугласице у Мађарској”, објављеном 24. маја у рубрици „Полемика”, председница ССМ др Јованка Ластић оспорава начин на који су догађаји представљени у првом тексту. Она наводи да је током 125 дана, од 1. октобра 2025. до 2. фебруара 2026. године, сазвано укупно шест седница Скупштине ССМ: да три нису одржане због недостатка кворума, да на једној није прихваћено уврштавање питања изборне листе у дневни ред, да је једна прекинута због правних недоумица, а да на последњој ниједан кандидат није добио квалификовану већину.
У реаговању се такође указује на више конкретних навода из првог текста који се наводе као фактички нетачни: број мандата досадашњег српског представника Љубомира Алексова није два него три мандата, информација да ће и ромска заједница остати без представника такође није тачна, тврдња да је подељено руководство Самоуправе, као и навод да је др Јованка Ластић била кандидат на седници која, према њеним речима, није ни одржана.
Као додатно важно питање, у реаговању се отвара и тема ранијих професионалних веза аутора првог текста са актерима повезаним са једном страном у спору. Јавно доступни прилози показују да сарадња Срђана Басића са Варош РТВ-ом није била једнократна или случајна. На порталу тог медија током њихове вишегодишње сарадње објављивани су његови наменски писани текстови, уз потписе „За Варош РТВ пише Срђан Басић” и „Срђан Басић, Варош РТВ”. Басић је 2023. године био и предавач у школи медијске писмености Варош РТВ-а.
Српске несугласице у Мађарској
Ауторка: др Јованка Ластић, председница Самоуправе Срба у Мађарској
Извор: „Политика”, 24. мај 2026.
Реаговање на претходно објављени текст, са освртом на хронологију седница Скупштине ССМ и демантијем појединих навода.
Цео текст прочитајте на сајту „Политике”Варош ТВ уређује супруга лидера опозиционе групације у Скупштини ССМ. Сама чињеница да је током низа претходних година постојао континуирани сараднички однос, у којем је супруга лидера опозиционе групације имала уређивачку улогу, не доказује аутоматски да је текст у „Политици” био наручен, нити да су све оцене аутора нужно нетачне. Тај однос, међутим, представља релевантну околност коју би читалац требало да зна када процењује ауторски коментар о спору у којем учествују актери повезани са медијем за који је аутор раније писао.
Ово питање има посебну тежину ако се узме у обзир да су статус и буџетско финансирање наведеног медија били међу важним темама о којима се расправљало у новом скупштинском сазиву, као и да су и та питања била предмет спорова две супротстављене струје у Скупштини ССМ.
Ни реаговање председнице ССМ не треба читати као неутралну анализу. Оно представља став руководства Самоуправе и садржи оштре оцене на рачун политичких противника. Ипак, ово реаговање доноси хронологију догађаја, имена кандидата и конкретне тврдње које се могу проверити у службеној документацији, а које у првобитном коментару нису биле представљене.
Због тога читаоцима преносимо оба текста путем линкова ка сајту „Политике” где их можете прочитати у целости и изнети свој закључак. Намера редакције није да пресуђује у политичком спору, већ да омогући увид у различите аргументе и у контекст без којег није могуће разумети због чега је српска заједница у Мађарској остала без свог представника у парламенту.
Редакција СНН