На тромеђи Србије, Мађарске и Румуније, још једном је потврђена важност прекограничне сарадње, регионалног развоја и повезивања људи. Традиционално отварање граничних прелаза на тачки где се додирују три државне границе окупило је представнике институција, локалних самоуправа, бројне грађане и госте из региона, шаљући поруку да су добросуседски односи и заједнички интереси темељ стабилности овог дела Европе.
Манифестација која се сваке године организује последњег викенда у мају код историјског граничног обележја познатог као „Триплекс конфинијум“, већ деценијама представља јединствен пример сарадње држава које деле заједничку прошлост, културне везе и економске интересе. На једном месту сусрећу се три народа, три језика и три државна система, али и заједничка тежња ка развоју, отворености и бољем квалитету живота становништва пограничних подручја.
Представници власти три суседне земље истакли су да овакви догађаји имају далеко већи значај од симболичног окупљања. Према њиховим речима, реч је о практичном примеру како регионална сарадња може да допринесе бржем економском расту, развоју инфраструктуре и јачању међусобног поверења.
Председник Скупштине АП Војводине Балинт Јухас поручио је да је тромеђа место сусрета и разумевања, где се најбоље види колико су народи региона упућени једни на друге.
– Овде се јасно показује да границе не морају бити препрека, већ могу постати простор сарадње и заједничког напретка. Људи који живе у овом делу Европе имају заједничке интересе, желе боље услове за живот, лакшу комуникацију и више могућности за економски развој – нагласио је Јухас.
ЗНАЧАЈНИ РАЗВОЈНИ ПОТЕНЦИЈАЛИ
Погранични простор Србије, Румуније и Мађарске располаже значајним развојним потенцијалом. Реч је о подручју које повезује више од пет милиона становника и представља важну раскрсницу транспортних праваца између централне Европе и Балкана. Економисти истичу да управо прекогранична сарадња може бити један од кључних покретача развоја у наредним годинама. Заједнички наступ на европском тржишту, усклађивање инфраструктурних пројеката и повезивање привредних комора омогућавају стварање нових радних места и привлачење страних инвестиција.
Поред индустрије и саобраћаја, значајне могућности постоје и у области пољопривреде. Плодна земљишта Баната и околних региона већ деценијама представљају један од најважнијих пољопривредних ресурса овог дела Европе. Сарадња у области производње хране, прерађивачке индустрије и извоза може донети додатни подстицај економском развоју.
Он је додао да су Срби, Мађари и Румуни током историје делили бројне изазове, али и искуства која су допринела стварању чврстих веза међу заједницама које живе са обе стране граница.
Према оцени регионалних званичника, последњих година посебан акценат стављен је на модернизацију саобраћајне инфраструктуре, унапређење железничких и путних коридора, као и на стварање услова за бржи проток људи и робе. Управо су такви пројекти, истичу они, конкретан резултат дугогодишње сарадње која се развија у оквиру евро-регионалних иницијатива.
Иако се отварање граничних прелаза током ове манифестације често посматра као свечани чин, његов значај је много шири. За становнике пограничних места то је прилика за сусрет са рођацима, пријатељима и пословним партнерима, али и подсећање на то колико су ове средине историјски повезане.
Учесници подсећају да су некада административне границе раздвајале породице и заједнице које су вековима живеле на истом простору. Данас, у условима интензивније европске сарадње, све више се ради на томе да се такве препреке смање и да се људима омогући лакше кретање.
Управо због тога се сваке године велики број посетилаца окупља код граничног камена који означава сусрет три државе. Тај простор је током времена постао симбол дијалога, толеранције и разумевања међу народима.
Корени ове иницијативе сежу у деведесете године прошлог века, када је покренута сарадња у оквиру региона Дунав–Криш–Мориш–Тиса (ДКМТ). Циљ је био да се, упркос политичким и економским изазовима тог периода, успоставе механизми сарадње између локалних и регионалних власти.
Током више од три деценије постојања, ова иницијатива прерасла је у један од најзначајнијих облика прекограничне сарадње у централној и југоисточној Европи. У њој учествује више регија из Србије, Мађарске и Румуније, а кроз заједничке пројекте реализовани су програми у области инфраструктуре, образовања, културе, туризма и заштите животне средине.
Стручњаци указују да је управо овај модел сарадње допринео бољем разумевању потреба локалних заједница и омогућио да се европски фондови усмере ка конкретним пројектима који доносе корист грађанима. Посебно су значајни пројекти који се односе на унапређење саобраћајних веза и модернизацију граничних прелаза. Брже и ефикасније повезивање допринело је развоју привреде, повећању инвестиција и јачању туристичке понуде читавог региона.
Један од највидљивијих резултата сарадње јесте и развој културних веза. Током манифестације организују се концерти, изложбе, представљања традиционалне гастрономије и наступи фолклорних ансамбала из све три државе. Кроз такве програме грађани имају прилику да се упознају са културним наслеђем својих суседа, што додатно доприноси међусобном разумевању. Управо је култура често била најјачи мост који је повезивао заједнице чак и у временима када су политичке околности биле сложене.
Историчари подсећају да су на овом простору вековима заједно живели припадници различитих народа и вера. Због тога данашња сарадња има и дубљу друштвену димензију, јер представља наставак традиције мултикултуралности која је обележила читав регион.
Отварање граничних прелаза на тромеђи Србије, Румуније и Мађарске ове године, поново је показало да сарадња међу државама није само политичка формулација, већ конкретна потреба грађана. Резултати такве сарадње постају видљиви у свакодневном животу, од бољих путева и бржег транспорта до културних размена и заједничких инвестиција. Учесници скупа оценили су да наш регион има потенцијал да постане један од примера успешне европске прекограничне сарадње. За то су, како истичу, неопходни континуитет заједничких пројеката, политичка стабилност и спремност свих партнера да интересе грађана ставе у први план.
У време када су глобални изазови све израженији, веома значајна је порука са тромеђе да сарадња, повезивање и међусобно поверење представљају најсигурнији пут ка развоју и просперитету читавог региона. Управо на месту где се сусрећу Србија, Румунија и Мађарска, та идеја добија свој највидљивији и најконкретнији облик.
Д. Ј.