У организацији Српског педагошког и методолошког центра, у Српској школи у Ловри одржан је први Сусрет учитеља из српских школа у Мађарској, што је била прилика за присуство часовима у овој установи и међусобну размену искустава.
Присутни педагози најпре су присуствовале часу српског језика у првом разреду, који је одржао учитељ Данијел Обрадовић са својим првачићима, којих је било укупно седам. Као што знамо, најлепше се учи уз забаву, а учитељ Данијел се потрудио да нам то и докаже. Узео је гитару и засвирао песме „Ау што је школа згодна” и „Саобраћајац то сам ја”, а малишани су сложно запевали са њим. Сви ученици су се након тога представили, изговорили азбуку напамет, а затим именовали речи на задато слово из сликовнице.
Наравно да су са поносом бројали на српском језику, наводили делове тела, именовали животиње које им је учитељ показивао, да би на крају часа на табли писали реченице веома лепим писаним ћириличним словима. Час су завршили опет песмом у којој смо сви уживали.
Учитељ Обрадовић дошао је у ловранску школу у септембру. Како сам каже, рад са децом у тој школи за њега представља велико професионално, али и лично искуство. Радити са ученицима који српски језик не говоре свакодневно, јесте изазовно, али управо у томе види посебну вредност и занимљивост овог посла:
- Када сам почео да радим, очекивао сам да ће бити потребно много времена да се превазиђу језичке баријере и да ће деци бити тешко да стекну сигурност у комуникацији на српском језику. Међутим, стварност ме је веома пријатно изненадила.
Наравно, овај рад захтева много стрпљења, креативности и прилагођавања наставних метода сваком детету. Наставник мора стално да проналази нове начине да приближи садржај и мотивише ученике да се слободно изражавају на српском језику.
- Кроз разне радионице, највише музичке, често сам проналазио адекватно решење како да на једноставнији начин ученици усвоје неке појмове на српском језику. Песма, музика и игра су постале део наше свакодневнице, али и веома добар материјал да ученици упознају не само српски језик, већ и културу и обичаје српског народа. Посебно бих истакао и значај колектива, јер подршка, сарадња и добра атмосфера међу колегама много значе у свакодневном раду и додатно доприносе квалитету наставе и осећају заједништва – каже Обрадовић за наш лист.
Други час био је презентован код учитељице Радославе Мазалице и њених ученика које води већ четири године. На часу су радили асоцијације и показали колико су напредовала деца која нису знала српски језик уз учитељицу без претходног знања мађарског. Асоцијације су радили на основу басне „Корњача и зец”.
Учитељица Мазалица је родом из Футога, а у Ловру је дошла пре четири године да преузме први разред, Пре тога је пола године радила у Будимпешти, у Српском забавишту. Њени ученици у Ловри сада завршавају четврти разред, а самим тим се завршава и једна етапа њиховог образовања и време проведено са учитељицом.
- На почетку првог разреда смо тек кренули са основама језика, а сада на крају четвртог ми можемо да комуницирамо и разговарамо. То сматрам веома великим успехом. Како сам завршила за васпитачицу и учитељицу, у Србији сам радила на различитим позицијама у образовању. У Мађарској су групе мање, па је самим тим лакше радити, јер имамо довољно времена да се посветимо сваком ђаку и његовим потребама. Једно је заједничко и за Србију и за Мађарску, а вероватно и за остале земље света, деца су деца, а рад са њима оплемењује човека и у томе је лепота нашег позива – рекла је она за наш лист.
Са ученицима петог разреда, којих је било петоро, час је одржала професорка српског језика и књижевности Јулијана Мијатовић Которчевић. На почетку часа су разговарали о урађеном домаћем задатку и саставу на тему „Мој сан” где је сваки ученик прочитао свој рад, а након тога су заједнички анализирали песму „Рибарчета сан” коју је написао Бранко Радичевић. У последњем делу часа, ученици су добили задатак да и сами напишу песму која би садржала одређене речи:
- Ученици петог разреда су прва генерација која је имала учитељицу из Србије. Мислим да су ученици на овом часу успели да савладају прописане захтеве из књижевности, иако су били прилично уплашени. То су веома способна и марљива деца, што и мени даје додатну мотивацију за рад са њима. Један од циљева часа је био да покажемо и колико су ученици језички оспособљени да наставу прате на српском језику. Резултати показују да је била добра идеја ангажовати учитеље из Србије да раде у нашим школама – каже за наш лист Јулијана Которчевић.
После одржаних часова, професорке са Учитељског факултета у Сомбору, проф. др Мила Бељански и проф. др Руженка Шимоњи Чернак, имале су презентацију на тему двојезичности, које се претворило у панел дискусију са присутним учитељицама, а све у жељи да што више упознају систем школства и рад у нашим институцијама широм Мађарске. Како саме кажу, слушале су пуно о нашим школама и раду у њима, али сада, после одгледаних часова, слика коју су претходно имале се потпуно променила.
С обзиром да је проф. Чернак припадница словачке националне мањине у Србији, ова тематика јој је блиска, па је своје лично искуство како каже пројектовала на ову ситуацију. Међутим, схватила је да се ове две приче веома разликују у суштинским стварима, као што је то да деца која у Србији полазе у основну школу, долазе са знањем мањинског (словачког, мађарског, русинског...) језика и на тој основи се онда гради даље и учи се већински (српски) језик.
- Овде је ситуација потпуно другачија – каже она. – Деца долазе без знања српског језика, српски језик за њих је непознат, страни, групе су хетерогене по томе колико иза себе имају неко језичко и културно српско наслеђе. Нека деца долазе из породица где неко познаје српски језик, где је језик присутан у комуникацији, а нека деца долазе без икаквог додира са српским језиком и културом.
СКУП УЧИТЕЊА ПОСТАЋЕ ТРАДИЦИЈА
Директор Српског педагошког и методолошког центра Лазар Которчевић, истакао је да је циљ сусрета био међусобно упознавање, размена искустава, разговори о изазовима са којима се учитељи суочавају, унапређивање образовања и повезивање наших образовних институција.
"Свакако желимо да ово постане традиција и да сваке године у некој од наших образовних установа окупимо наше учитеље" – нагласио је он у изјави за наш лист.
Гошће из Сомбора су у комуникацији са присутним педагозима долазиле до нових сазнања и драгоцених информација и схватиле колико је ситуација комплексна што се тиче изазова у учењу српског језика. Након презентације, гости су имали прилику да прошетају Ловром, посете Цркву Преноса моштију Светог Николе, као и манастир Успења Пресвете Богородице у Српском Ковину.
Драгана Меселџија