Мештани Ловре, на Чепелској ади, свечано су обележили 270 година од оснивања тамошње Српске основне школе. Прослава је протекла у знаку верских, културних и образовних садржаја, окупивши бројне мештане, представнике српске заједнице у Мађарској и госте из земље и иностранства.

Обележавање јубилеја започело је храмовном славом, на празник Преноса моштију Светог Оца Николаја. Свету архијерејску литургију служили су архимандрит Методије Марковић, игуман манастира Српски Ковин, протојереј Зоран Остојић и протојереј Радован Савић. Литургији су присуствовали бројни верници, као и ученици српске школе у Ловри са учитељем Данијелом Обрадовићем и учитељицом Горданом Видак Карагић.

После литургије уследила је литија око храма и резање славског колача. Кум овогодишње славе био је Душан Хранислав, док је кумство за наредну годину преузео Растко Гергев. На тај начин настављена је вековна традиција која, као и школа, представља један од стубова очувања српског идентитета у Мађарској.

Поводом великог јубилеја, професор историје Милан Дујмов подсетио је на богату прошлост српског школства у Ловри. Према историјским изворима, прва српска школа основана је 1756. године. У почетку је настава организована у изнајмљеној кући, док је прва школска зграда подигнута 1805. године у близини храма. Нова школска зграда изграђена је 1908. године средствима Жигичког фонда, који је финансиран приходима од продаје српских жигица.

Милан Дујмов је подсетио и на бројне учитеље који су током векова оставили траг у ловранском школству. Међу најранијим познатим учитељима били су магистер Јосиф и Петар Коршовар, а касније Антоније Поповић, Вукашин Станковић, Георгиј Поповић, Петар Мирковић, Георгије Сабадош, Гаврило Бољарић, Теодор Бошњак и други. Прва позната учитељица била је Даринка Каракашевић, док је почетком 20. века најдуже службовао Милан Ристовић.

Српска православна вероисповедна школа радила је до 1948. године, када је укинута одлуком комунистичких власти, а школска зграда национализована.

Централни део прославе био је свечани програм који су припремили ученици школе са својим наставницима и васпитачима. Након интонирања химни, програм је отворио ученик првог разреда Милош Нађ „Поздравном песмом”.

Директорка школе Јелена Вукајловић Краус поздравила је присутне госте, међу којима су били амбасадорка Босне и Херцеговине Биљана Гутић Бјелица, председница Самоуправе Срба у Мађарској др Јованка Ластић, ВД директорка СОЦ „Никола Тесла” у Будимпешти Весна Вејмола Рац-Петин, представници локалних самоуправа, свештенство, монаштво и бројни мештани. Она је посебно истакла да је поносна што школа после 62 године поново испраћа генерацију ученика осмог разреда.

Током двочасовног програма наступили су полазници забавишта, ученици свих разреда кроз рецитације, песме и фолклорне игре, а читани су и историјски школски документи. Посебан допринос дали су хор Српске гимназије у Будимпешти под диригентском палицом професорке Оливере Младеновић Мунишић и омладинска фолклорна група из Ловре са кореографкињом Бранком Ћосић.

Поводом јубилеја додељена су признања учитељима и просветним радницима који су својим радом оставили дубок траг у образовању генерација ученика.

Председница Самоуправе Срба у Мађарској др Јованка Ластић говорила је о значају школе за читаву заједницу, нагласивши да су је похађали и чланови њене породице. Она је истакла да јубилеј представља сведочанство истрајности српске заједнице у очувању образовања на матерњем језику и подсетила на период када је идеја о изградњи нове школске зграде деловала тешко оствариво. Данашњи резултати, нагласила је, показују колико се упорношћу и заједничким радом могу постићи велики циљеви. Као један од најважнијих задатака издвојила је даљи развој школе и обезбеђивање квалитетног образовања за будуће генерације.

У наставку програма одржана је промоција књиге „Српска школа у Ловри” ауторке Бранке Петровић. О књизи је говорио њен уредник Љубомир Алексов, који је подсетио на дугогодишњу сарадњу са ауторком и значај овог дела као драгоценог сведочанства о просветној и духовној историји Срба у Ловри. Посебно је истакао да су и чланови његове породице били ученици ове школе, поделивши са присутнима низ успомена и анегдота из њене прошлости.

Радослава Мазалица