Пре десет година, на иницијативу тадашње директорке Српског ђачког дома,
Јулијане Мијатовић Которчевић, установљена је слава дома - Свети Ћирило и Методије.
Овај избор није случајан, с обзиром на мисију коју су имали.

Сваке године, уназад десет година, штићеници Српског ђачког дома, 24. маја обележавају овај дан и славе домску славу. Неколико дана пре тога, у домовима се увелико креће са припремама за овај посебан дан. Васпитачи припремају колаче, слане и слатке, а чеф кухиње, Александра Добрић, организује припрему кољива и славског колача у школској кухињи.
У припремама колача, учествовали су васпитачи оба дома и свако је донео оно што је припремио, од колача са орасима, кокосом, сланих кифлица, обланди, а Беата Фаркаш из кухиње је додала и свој део: гибаницу са сиром и лиснато тесто са вишњама, као и славско жито које је као и претходних година вешто украсио заменик директора за забавиште Марко Гажић. Кувар Адам Ацков је припремио славски колач и тиме су припреме за овај дан биле готове.
У недељу, 24. маја литургију у Храму Светог Георгија у Будимпешти, служио је отац Зоран Остојић, док је апостоле читао Никола Ђорђевић. Хор Храма Светог Георгија је допринео богослужењу уз композиције Kорнелија Станковића, Исидора Бајића као и појединих руских композитора (Херувимска песма).

Хор води професорка Мирјана Салак, док су неки ученици гимназије редовни чланови: Јована Ковјанић, Јаков Петровић, Ђурђина Василијевић, Ана Шарац, Марта Радовановић, Андрија Мартиновић. Они својом младошћу, ентузијазмом доприносе лепоти литургије. Пробе хора се одржавају средом у 19:30, а хор има укупно нешто мање од 20 чланова.
У свом обраћању учесницима богослужења, који су на литургији испунили цркву, отац Зоран је причао о вери Светог Антонија који је прихватио сваку клевету против њега, осим речи да је јеретик и да говори против Бога, рекавши да не прихвата то да учи погрешно против Господа Бога, јер је то удаљавање од самог Господа, што спада под хулу против Духа Светога.
- Када су стари хришћани хтели на симболичан начин да насликају хришћанску веру, они би насликали једну буктињу која гори и око ње валове и ветрове који су покушавали да ту буктињу, да тај пламен угасе. И заиста били су у праву, јер историја хришћанске цркве управо је налик томе – наставио је своју беседу о. Зоран о сталним прогонима хришћана кроз време, као и важности молитве и Божије љубави према свим народима.
Током литургије, благословом су освештани славски колач и жито. Освештавање значи да се ове обредне намирнице благословом посвећују, што симболизује захвалност Богу и молитву за благослов. После освештања, колач и жито су подељени гостима и ученицима који славе овај дан. Литургији је, поред ученика и домских васпитача, присуствовала и вд директора СОЦ „Никола Тесла”, Весна Рац-Петин Вејмола.
Након литургије, ученици са васпитачима су прешли у друштвену просторију у Текелијануму и тамо наставили дружење.
Драгана Меселџија