Поводом обележавања 200 година од оснивања Матице српске у Пешти, у Будимпешти и Сентандреји свечано су отворене две изложбе посвећене историји српске културе, просвете и духовности на простору некадашње Угарске. Први програм одржан је у Текелијануму у Будимпешти, где је отворена изложба „Сеобе се настављају вечно – очима Текелијанума кроз векове”, ауторки Чарне Милинковић и Милкице Поповић. У организацији ове изложбе која је уједно и стална поставка, поклон наше матице Србима у Мађарској, учествовала је Епархија будимска, Српски црквени музеј у Сентандреји и Музеј Војводине.
Свечано отварање изложбе започело је говором његовог преосвештенства, митрополита Будимског Лукијана, који је у свом обраћању присутнима рекао, између осталог, следеће: „Није мала ствар сабрати се данас у Будимпешти, у граду који је вековима био једно од важнијих средишта српске духовности, културе и просвете. Овде Срби нису били тек сведоци историје, него њени ствараоци. Народ који је умео да подиже храмове, школе, задужбине, установе које су обликовале духовни и културни лик читавих поколења. Зато није случајно што управо овде настају и Матица српска и Текелијанум – две велике куће српског памћења. Једна да сабира мисао народа, друга да васпитава његову омладину. Између те две тачке почела је да се формира српска духовна и културна зрелост. Сава Текелија припадао је оним ретким људима који су разумели да будућност народа почиње у његовој способности да мисли далеко испред свога времена. Зато Текелијанум није био само задужбина, него завет, сведочанство да народ траје онда када чува своје образовање, своју културу и своју духовну свест. И можда управо зато ова изложба коју ћемо видети носи тако дубок наслов: Сеобе се настављају вечно. Јер, српске сеобе нису биле само кретање кроз простор, него истрајно ношење сопственог идентитета кроз векове. Где год је српски народ долазио, са собом је носио цркву, језик, књигу и памћење. (...) 200 година после оснивања Матице српске, пред нама и данас стоји исто питање које је стајало и пред нашим великим прецима: шта ћемо предати онима који долазе после нас? Ако им предамо дух, културу и памћење, предали смо им највредније што имамо. Нека зато овај дан не буде само отварање изложбе, него и потврда да смо достојни наслеђа које смо примили, и добродошли у трећи век Матице српске.”
Ауторка изложбе, директорка Музеја Војводине, Чарна Милинковић, у свом свечаном обраћању је нагласила како је ова свечаност добра прилика да се подсетимо како се култура не подразумева, већ гради и чува. Она је додала да се у овој јубиларној години Музеј Војводине кроз серију изложби и приредаба одужује великанима српске културе, без чијег племенитог деловања многе од важних институција српске културе не би постојале. „Када говоримо данас о Сави Текелији, не говоримо само о доктору правних наука и племићу, говоримо о човеку који је своју визију, богатство, и друштвени статус у потпуности подредио једном вишем циљу: просветљењу, образовању и културном уздизању свога народа. У временима пуним историјских превирања, Текелија је разумео да се слобода и будућност једног народа не брани само мачем, него пре свега знањем, књигом и школовањем младих нараштаја. Круна тог његовог дубоког родољубља јесте Текелијанум”, додала је госпођа Милинковић.
Присутнима се обратила и председница покрајинске владе, која је истакла, између осталог, следеће: „Током читавог свог постојања, Матица српска била је чувар националног идентитета, стожер културног живота, ослонац образовања и научне мисли српског народа. У временима великих искушења, али и великих нада, Матица је знала да окупи најумније људе свога доба, да сачува језик, писмо и традицију, истовремено да отвори простор за нове идеје, научна достигнућа и савремено стваралаштво. Када говоримо о Матици српској, немогуће је не поменути великог Саву Текелију који и данас симболизује визију образовања, родољубља и доброчинства. Оснивањем Текелијанума, омогућио је школовање бројним српским ђацима и студентима. Многи од њих касније су постали носиоци културног, научног и политичког живота српског народа. Управо зато, Текелијанум је симбол вере у младе људе, у образовање и у будућност.”
У току свечаног отварања наступили су и истакнути музичари Ђерђ Пуха и Алиона Пуха, који су извели неколико српских и мађарских композиција на кларинету и виолини.
Чарна Милинковић: „Без Саве Текелије не би било ни нас”
У разговору за наш лист, Директорка Музеја Војводине Чарна Милинковић истакла је да изложба у Текелијануму за њу има и дубоко лично значење: „Данас вероватно не бих имала свој посао у Музеју Војводине, а ни Музеј Војводине као институција не би постојао да није било визије која је настала управо у Пешти у деветнаестом веку. Ми у Музеју Војводине баштинимо и сопствено порекло управо из овог града.” Она је нагласила да је изложба у Текелијануму истовремено и израз захвалности генерацијама Срба који су, у временима без сопствене државе, успевали да очувају национални идентитет, културу и образовање: „Без идеје, визије и задужбине Саве Текелије, која је данас и наше наслеђе, многе ствари не би биле могуће. Ова изложба зато није само поглед у прошлост, већ и подсећање колико су те идеје и данас живе”, поручила је директорка Музеја Војводине.
Изложба је посвећена историјском трајању српске заједнице, њеним сеобама, културном памћењу и улози Текелијанума као једног од најзначајнијих средишта српске просвете и духовности у Пешти. Поставка прати историјски пут српске заједнице од средњег века и односа српских владара са угарским двором, преко Велике сеобе Срба и улоге Арсенија Трећег Чарнојевића, до времена Саве Текелије и знаменитих питомаца Текелијанума.
Посебно место у изложби заузима личност Саве Текелије, једног од најзначајнијих српских добротвора и задужбинара, чија је визија образовања и очувања националног идентитета оставила дубок траг у српској заједници у Пешти и шире. Публика је имала прилику да види реплике круна Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића, одору Саве Текелије, његов грб, портрете, као и бројне архивске и визуелне материјале који сведоче о животу Текелијанума кроз векове.
Ауторке су истакле да изложба има трајни карактер, те да представља поклон Музеја Војводине српској заједници у Будимпешти и Мађарској. Поставка ће у будућности бити део простора Текелијанума у којем је планирана и читаоница за ученике и студенте.
М. С.