На научној конференцији у Бекешчаби, наставник историје и географије Батањске двојезичне српске основне школе Никола Ђенеш Екбауер, присутне је упознао са положајем и историјом Срба у Батањи.

Бекешка жупанија већ вековима важи за један од најразноврснијих крајева у Мађарској, где различите националне заједнице живе заједно, чувајући своје обичаје, језик и културу. Управо та богата мултикултурна традиција нашла се у средишту научне конференције одржане у Бекешчаби, у просторијама Словачког културног дома, у организацији недавно основаног Удружења за локалну историју Бекешке жупаније.

Скуп је окупио велики број заинтересованих, а велика сала културног дома била је испуњена већ у раним јутарњим часовима. Конференција под називом „Национална прошлост Бекешке жупаније” имала је двоструку улогу – да послужи као научна платформа за размену знања, али и као прилика за повезивање свих оних који се баве историјом и културом овог подручја.

Председник удружења, Михаљ Кереши, истакао је да је овај догађај од посебног значаја, јер представља прво веће представљање рада удружења пред широм јавношћу. Он је нагласио да је Бекеш јединствен по томе што у њему активно живи пет националних заједница, што овом региону даје посебну културну вредност. Према његовим речима, управо та разноликост доприноси богатству уметности, образовања и свакодневног живота.

Ипак, један од највећих изазова остаје очување матерњих језика. Историјске околности, нарочито период након Другог светског рата и размене становништва, оставиле су дубоке последице. Због тога је, како је истакнуто, од пресудне важности омогућити младим генерацијама да се поново повежу са језиком и културом својих предака.

Посебну пажњу на конференцији привукло је излагање наставника историје и географије Батањске двојезичне српске основне школе и забавишта, Николе Ђенеша Екбауера, који је говорио о положају и историји Срба у Батањи. Његово предавање издвојило се по садржајности и значају теме, стављајући у први план управо српску заједницу у овом делу жупаније.

Кроз своје излагање, он је детаљно приказао историјски развој Срба у Батањи - од њиховог досељавања, преко очувања идентитета у различитим историјским периодима, па све до савременог доба. Посебно је нагласио значај очувања српског језика, образовања и традиционалних обичаја, као кључних елемената националног идентитета.

Говорећи о данашњем положају српске заједнице, указао је на изазове са којима се она суочава, али и на важност институционалне подршке, школа и културних удружења у очувању наслеђа. Његово излагање било је не само информативно, већ и подстицајно, јер је указало на значај неговања сопствених корена у савременом друштву.

Станислава Ђенеш Екбауер