Преговори о могућем преузимању већинског удела у Нафтној индустрији Србије (НИС) од стране мађарског МОЛ-а ушли су у завршну фазу, а ова недеља оцењује се као кључна за исход разговора који се већ месецима воде између заинтересованих страна.
После више рунди консултација и интензивних разговора, мађарска енергетска компанија МОЛ добила је додатни рок за наставак процеса, што је створило простор да се заврше преостали детаљи и усагласе услови који су остали отворени. Из ове компаније стижу умерено оптимистичне поруке. Руководство наводи да је током претходног периода постигнут значајан напредак и да се разговори сада налазе у најосетљивијем делу процеса, када је неопходно дефинисати све елементе потенцијалног договора.
Генерални директор МОЛ групе Жолт Хернади изјавио је да су у последњих неколико месеци вођени интензивни разговори са свим актерима укљученим у процес и да су резултати досадашњих преговора охрабрујући.
„Ушли смо у завршну фазу овог процеса. Имамо разлога за оптимизам, али је пред нама још неколико важних корака и питања која треба решити”, поручио је Хернади.
Иако ова изјава није донела конкретне информације о томе када би потенцијални договор могао бити потписан, у пословним и енергетским круговима она је протумачена као сигнал да су преговори достигли ниво на којем се више не расправља о основним принципима сарадње, већ о техничким и финансијским аспектима читаве трансакције.
ГЕОПОЛИТИКА ОДРЕЂУЈЕ СУДБИНУ НИС-а
Тема власништва над НИС-ом постала је посебно осетљива након геополитичких промена и санкција које су последњих година погодиле руске компаније у различитим секторима. Иако НИС није прекидао пословање, нове околности створиле су додатну неизвесност и отвориле питање дугорочног решења. У том контексту појавила се могућност да МОЛ преузме већински удео, што би значајно променило енергетску слику региона. Он је већ годинама један од најважнијих енергетских играча у централној Европи и послује у више држава, а располаже широком мрежом рафинерија, складишних капацитета и бензинских станица. Потенцијално преузимање НИС-а додатно би учврстило њен положај на балканском тржишту.
Уколико би договор био постигнут, реч би била о једном од најзначајнијих енергетских послова у региону у последњих неколико година. НИС није само једна од највећих компанија у Србији по приходу и броју запослених, већ и кључни фактор домаћег енергетског система. Компанија има важну улогу у снабдевању тржишта нафтом и нафтним дериватима, поседује развијену мрежу бензинских станица, бави се истраживањем и производњом нафте и гаса, а у њеном саставу налази се и рафинерија у Панчеву, једина тог типа у Србији.
Управо због таквог значаја, свака промена власничке структуре компаније прати се са великом пажњом, не само у Србији већ и у региону. Према расположивим подацима, руске компаније Гаспромњефт и Гаспром и даље контролишу већински пакет акција НИС-а. Република Србија има значајан власнички удео, а остатак акција налази се у рукама мањинских акционара.
У српском државном врху наглашавају да се приликом доношења одлука о продаји НИС-а МОЛ-у неће водити рачуна искључиво о финансијским аспектима посла, већ и о ширим националним интересима. Енергетски стручњаци указују на чињеницу да НИС има много већу улогу од класичне нафтне компаније, јер он „директно утиче на тржиште горива, транспорт, индустрију и читав низ привредних активности”. Због тога се у разговорима посебна пажња посвећује питању сигурности снабдевања.
Србија последњих година настоји да диверзификује енергетске правце и смањи ризике који могу настати услед глобалних поремећаја. Светско тржиште енергената у претходном периоду више пута је показало колико брзо геополитички догађаји могу да утичу на цене нафте и гаса. Довољно је подсетити да су након почетка сукоба у Украјини цене енергената нагло порасле, док су многе европске државе биле принуђене да траже алтернативне изворе снабдевања.
У таквим околностима, питање НИС-а постало је не само економско, већ и политичко питање. Посебну тежину читавом процесу даје чињеница да је НИС годинама представљао једну од најуспешнијих компанија у Србији. Према финансијским извештајима из претходних година, компанија је бележила значајне приходе и добит, а важи и за једног од највећих пореских обвезника у земљи.
Осим тога, НИС директно и индиректно запошљава велики број људи, док његово пословање утиче на читав низ повезаних индустрија – од транспорта и логистике до хемијске индустрије и малопродаје. Управо зато свако помињање могућих промена у власничкој структури привлачи пажњу јавности.
Осим тога, НИС директно и индиректно запошљава велики број људи, док његово пословање утиче на читав низ повезаних индустрија – од транспорта и логистике до хемијске индустрије и малопродаје. Управо зато свако помињање могућих промена у власничкој структури привлачи пажњу јавности.
Тренутно остаје недовољно познато под којим условима би евентуални договор могао бити закључен и каква би била коначна структура трансакције. Економисти сматрају да постоји више могућих сценарија. Једна опција подразумева потпуно преузимање већинског пакета акција, док би друга могла да укључи постепено увођење нових власничких односа или другачији модел сарадње.
У овом тренутку ниједна страна није саопштила конкретне детаље. Ипак, чињеница да су преговори продужени тумачи се као показатељ да постоји заинтересованост да се процес настави и доведе до краја. У супротном, сматрају аналитичари, разговори би вероватно били окончани без додатних рокова.
Председник Србије Александар Вучић раније је указао да процес није једноставан и да постоји више отворених питања. Он је нагласио да се ради о сложеној ситуацији у којој се морају узети у обзир бројни фактори.
„Не ради се о лаком процесу. Постоји много ствари које морају бити решене”, рекао је Вучић у једном од претходних обраћања.
ПИТАЊЕ ОД СТРАТЕШКОГ ЗНАЧАЈА
За Србију би продаја дела НИС-а мађарском МОЛ-у могла да има и стратешки значај. Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић више пута је нагласила да држава пажљиво прати све разговоре и да је приоритет очување стабилности енергетског система.
„Важно је да свако решење буде дугорочно и да обезбеди сигурност снабдевања грађана и привреде”, навела је министарка у једном од претходних обраћања.
У овој и наредним недељама очекује се наставак интензивних разговора, а за сада нема званичних назнака да би договор могао бити постигнут пре истека новог рока. Ипак, оптимистичне изјаве из МОЛ-а уливају одређену дозу очекивања да би процес могао бити успешно окончан.
Без обзира на исход, јасно је да ће одлука која буде донета имати дугорочне последице по енергетску политику Србије. Уколико дође до промене власништва, то би могло да отвори ново поглавље у развоју домаћег нафтног сектора. С друге стране, уколико договор не буде постигнут, Србија ће морати да тражи алтернативна решења која ће обезбедити стабилност тржишта и сигурност снабдевања, оцењују познаваоци прилика у овој области. До тада остаје да се сачека расплет преговора који би могли да одреде будућност једне од најзначајнијих компанија у земљи и да утичу на енергетску карту читавог региона.
Д. Ј.