Једно од питања које је нови мађарски премијер отворио на самом почетку свог мандата тиче се и Србије, а односи се на будуће ширење Европске уније. Петер Мађар, попут Виктора Орбана, сматра да Западном Балкану у процесу проширења ЕУ треба дати приоритет.

Петер Мађар је у својим јавним наступима покренуо расправу о редоследу приступања нових држава Европској унији, наглашавајући да би Брисел најпре морао да испуни раније преузете обавезе према државама које већ годинама пролазе кроз сложен процес европских интеграција. Према његовом ставу, Европска унија не би смела да шаље сигнал да геополитичке околности могу у потпуности да промене правила која су годинама важила за државе кандидате. Мађар сматра да би у супротном био нарушен један од основних принципа на којима се заснива сам процес проширења – предвидивост и поверење у институције Европске уније.

Како је истакао, земље Западног Балкана већ деценијама спроводе реформе, усвајају законске оквире у складу са европским стандардима, мењају институционалне механизме и пролазе кроз бројне политичке и економске процесе како би испуниле услове за чланство. Управо због тога, сматра он, не би било оправдано да државе које су годинама улагале напоре остану у другом плану.

Мађар је покренуо и питање које последњих година све чешће изазива расправе унутар саме Европске уније – да ли политика проширења прати јасне критеријуме или се све више прилагођава актуелним политичким и безбедносним околностима. После промена у безбедносној ситуацији у Европи и рата у Украјини, Унија је почела да убрзано разматра поједине приступне процесе и да новим кандидатима шаље снажне политичке поруке.

Ако земље годинама спроводе реформе и испуњавају услове, а затим виде да други добијају брже политичке сигнале, поставља се питање шта онда представља стварни критеријум за приступање, суштина је става који је Мађар више пута износио током својих политичких наступа.

Ово питање посебно је важно за регион Западног Балкана, који се већ дуго налази у процесу европских интеграција. Србија, Црна Гора, Северна Македонија, Албанија, Босна и Херцеговина и такозвано Косово годинама се налазе на различитим нивоима приступног процеса, али је у бројним државама присутан осећај да се сам процес одвија спорије него што је раније очекивано.

Мађар указује да би дуготрајно одлагање могло да произведе супротан ефекат од оног који Брисел жели да постигне. Према његовом ставу, ако грађани држава кандидата стекну утисак да се процес непрестано помера и да не постоји јасан пут ка чланству, може доћи до постепеног губитка поверења у европску перспективу.

Један од аргумената које мађарски премијер посебно истиче јесте и питање стабилности региона. Балкан је кроз историју често представљао простор снажних политичких, економских и геополитичких утицаја, а Европска унија је годинама интеграције региона посматрала и као механизам за дугорочну стабилизацију тог дела Европе.

Д. Ј.