У недељу, 17. маја 2026. године, свечано је прослављена храмовна слава храма Преноса моштију Светог Оца Николаја у Сегедину.

Године 1087., за време грчког цара Алексија Комнина и цариградског патријарха Николе Граматика, дошло је до најезде Измаиљћана на грчке покрајине. Почевши од Херсона, ови непријатељи Крста Христовог покорили су хришћанске земље све до Антиохије и Јерусалима. Мачем и огњем опустошили су градове, села, цркве и манастире, а преостали народ — људе, жене и децу — одводили су у ропство. Тада је опустошен и град Мире у Ликији, у Малој Азији, где су почивале чесне мошти Светог Николаја.
Господу би угодно да се мошти Његовог угодника пренесу из опустошеног града Мире у многољудни град Бари, и то из два разлога: прво, да мошти великог светитеља не остану без поштовања у разореном месту, и друго, да и Запад не буде лишен благодати и чудесних исцељења која се дарују молитвеним заступништвом овог великог архијереја.



Пренос светих моштију извршен је на следећи начин: једном побожном и праведном презвитеру у граду Барију јавио се ноћу Свети Николај и рекао му:
„Иди и реци грађанима и свему црквеном збору да пођу у ликијски град Мире, узму моје мошти и пренесу их у Бари, јер не могу више да боравим у опустошеном месту. Тако хоће Господ Бог мој.”
Свету архијерејску Литургију служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит будимски и темишварски г. Лукијан, уз саслужење протојереја-ставрофора Маринка Маркова, архијерејског заменика Епархије темишварске, протојереја-ставрофора Дине Чокова, архијерејског намесника арадског, протосинђела Варнаве Кнежевића, протојереја-ставрофора Илије Галића, протонамесника Светомира Миличића, протођакона Миодрага Јовановића и ђакона Стефана Милисавића.


Литургијском благољепију нарочито су допринели г. Вид Ерцег и г. Немања Перкучин из Београда, као и деца из сегединске парохије. Апостол је прочитала Јелена Миленковић, док су Молитву Господњу громким гласом изговарала присутна деца.
О прочитаном одломку из Светог Јеванђеља беседио је отац Маринко Марков.
На крају Свете Литургије уследила је литија око храма са читањем прописаних одломака из Светог Јеванђеља, као и помен за упокојене ктиторе, свештенослужитеље и парохијане овог светог храма, након чега је пререзан славски колач.
Протојереј Далибор Миленковић, архијерејски намесник сегедински, заблагодарио је Високопреосвећеном Митрополиту на посети и благослову. Отац Далибор захвалио је и свима који су допринели да се сегединска слава свечано и достојанствено прослави, а посебно породици Николе и Сабине Сретеновић, овогодишњим кумовима славе.


Да се традиција настави и наредне године, кумство је прихватио Александар Јовановић са својом породицом. Нека њих Господ и Свети Никола благослове свим добрима овога света.
После Литургије, у порти храма приређен је пригодан културно-уметнички програм у извођењу деце из ове парохије и Српског забавишта и основне школе у Сегедину. Кумови су припремили послужење за све госте, уз дружење и славско расположење.
Eнике Нађ Абоњи, Сегедин