Редовна седница Скупштине Самоуправе Срба у Мађарској одржана је у четвртак, 21. маја, у просторијама Самоуправе Срба у Мађарској у Будимпешти. Седницу је отворила председница ССМ др Јованка Ластић, а присуствовало је 13 скупштинара. Заседању нису присуствовали председник Одбора за образовање Александар Урком и саветник за односе и везе са матицама Слободан Никић. На седници је донет низ одлука о завршном рачуну, буџету, сегединској гимназији и конкурсима за директоре васпитно-образовних установа.

Након уводне расправе о предложеном дневном реду, повучене су тачке дневног реда о којима претходно нису дали мишљење надлежни одбори. Одбор за културу је заседао али није изгласан дневни ред, у случају Одбора за школство заседање је прекинуто због одсуства председника одбора, у чијем надлештву је вођење седнице одбора, док је Финансијски одбор свој део посла обавио благовремено. После консултација, скупштинари су усвојили измењени дневни ред и започели рад.

На дневном реду су тако остале тачке које се односе на усвајање завршног рачуна ССМ и њених институција за 2025. годину, усвајање извештаја о раду три непрофитна друштва која су у власништву Самоуправе, затим ребаланс буџета ССМ и њених институција за 2025. и за 2026. годину, одлуке о расписивању конкурса за директоре васпитно-образовних установа у власништву ССМ, одлуке везане за реорганизацију Српског образовног центра у Сегедину као и одлука о измени и допуни статута Канцеларије ССМ.

Скупштина је усвојила извештаје о раду три непрофитна друштва, као и одлуке о ребалансу буџета, и то без веће расправе, уз један уздржан глас. Битно је нагласити да су одлуке о усвајању ових извештаја донесене у законском року чиме су избегнуте потенцијалне компликације те може да се настави неометано функционисање ових институција.

Посебну пажњу изазвале су тачке које се односе на обезбеђивање некретнине за Српску гимназију у Сегедину и реорганизацију Српског образовног центра у Сегедину, како би се створили услови за покретање првог разреда гимназије од јесени. Истакнуто је да је законски рок за предају потребне педагошке и правне документације 31. мај, па је било неопходно да се процес што пре формално покрене.

Током расправе, посланик Радивој Галић поставио је питање да ли за овај корак постоје обезбеђена финансијска средства. Шефица економата Моника Кунфалви образложила је да средства постоје и да, у складу са правилником о нормативном финансирању, за сегединску институцију има довољно новца. Након расправе, усвојене су одлуке које се односе на сегединску гимназију и реорганизацију образовног центра.

Скупштина је затим расправљала и о расписивању конкурса за директоре три образовне установе: Српског образовног центра „Никола Тесла” у Будимпешти, Српског образовног центра у Сегедину и Српске двојезичне основне школе и забавишта у Батањи. На предлог Радивоја Галића, услови стручне спреме прецизирани су тако да се за установе у Будимпешти и Сегедину, будући да обухватају и средњошколско образовање, од кандидата тражи завршена мастер диплома, односно MA или MSc ниво. За Батању, где је реч о основној школи и забавишту, остало је да је довољна диплома основних студија, односно Bachelor/BSc ниво.

Повела се и расправа о томе да ли у конкурсима треба као услов навести претходно искуство на руководећим местима, што је предложио посланик Митар Кркељић. За конкурс у Будимпешти овај услов је прихваћен са 10 гласова за, два против и једним уздржаним. У Сегедину је исти услов такође уврштен у конкурс, са 11 гласова за и два против. А на крају је исто изгласано и за установу у Батањи те је одлучено да ради једнакости услова и тамо претходно руководилачко искуство буде обавезан услов.

У оквиру овог дела седнице председница ССМ др Јованка Ластић обавестила је скупштинаре и о питању мандата Мелинде Њари, указујући да он истиче раније него што је потребно за нормалан завршетак школске године и припрему наредне. Због тога је предложено продужење њеног ангажмана, како би се обезбедио континуитет рада установе.

Једна од тачака дневног реда била је и измена и допуна Статута Канцеларије ССМ. Како је образложено на седници, измене су биле потребне и због тога што је шефица економата Моника Кунфалви обавестила руководство да даје оставку. Изменама би се омогућило да заменик шефа рачуноводства преузме део делокруга рада шефа рачуноводства.

О овом питању је говорила шефица Канцеларије ССМ, др Јадранка Гергев, а наведено је да би део послова могла да преузме садашња заменица Ангела Липински, што је и потврђено на седници, а Ангела би већ од септембра, како је рекла, требало да има положен и захтевани књиговодствени испит. Током расправе више скупштинара је дискутовало о разлозима оставке Монике Кунфалви, међу њима је и Перица Дунај који је изразио своје жаљење што су по његовим речима притисци довели до тога да она донесе ту одлуку и осврнуо се на њихову сарадњу и њену стручност у којој је увек налазио решење за текуће проблеме. Председница др Јованка Ластић је изјавила да се до последњег тренутка надала да ће Моника Кунфалви још једном размотрити своју одлуку о одласку али да се то није десило, а затим је истакла да је конкурс за ово радно место отворен већ месецима, али да је тешко пронаћи одговарајући кадар, посебно имајући у виду финансијска очекивања кандидата на тржишту рада. Након тога је уследило гласање и измене и допуне Статута Канцеларије ССМ усвојене су једногласно.

Седница је, према оцени више учесника, протекла у знатно мирнијем и конструктивнијем тону него неке претходне. У расправама је било повремених неслагања и додатних предлога, али без оштрих личних напада и непримереног тона у међусобним обраћањанима, за разлику од раније праксе и скупштинских седница одржаних у претходном периоду.

У оквиру тачке „разно” разговарало се и о организацији рада одбора. На предлог Радивоја Галића, указано је да би одбори за културу, образовање и финансије требало да заседају раније, како би њихови закључци и предлози могли благовремено да буду уврштени у материјал за седнице Скупштине. Председница, др Јованка Ластић, рекла је да ће се настојати да се рад убудуће организује на тај начин.

Најављено је и да би једна од наредних седница Скупштине требало да буде одржана у Сегедину, уз могућност да јој присуствује и представник новог мађарског политичког естаблишмента.

У оквиру исте тачке било је речи и о судским одлукама које се односе на др Јованку Ластић. Она је обавестила скупштинаре да ће одлуке бити објављене на интернет страници Самоуправе, као и да је одустала од обештећења које је намеравала да затражи од тог тела, иако је, како је навела, њен радни однос у школи био незаконито прекинут. Додала је да постоји договор да други заменик, Кристофор Брцан, о овим одлукама информише и наставничко веће школе јер се то тиче и њих.

Госпођа Ластић је навела да је за њу било важно да се, после вишегодишњег поступка и оптужби, скине терет са њеног имена и породице. Према њеним речима, полиција је поступак обуставила не због недостатка доказа, већ због непостојања дела. Истакла је да разматра могућност покретања поступака због клевете, али и да ће о томе још размислити.

Током ове расправе дошло је и до краће размене мишљења између Јованке Ластић, Милана Ђурића и Андрије Роцкова, будући да је Ђурић у претходном мандату као потпредседник ССМ био упознат са делом процеса и одлука које су се тада доносиле.

На крају седнице, више скупштинара оценило је да је ово била прва конструктивна седница у овој години. Андрија Роцков је посебно истакао да је овакав начин рада пример како би Скупштина требало да функционише, са чиме су се сложили и други присутни.

Разговарало се и о наредној седници, која би требало да буде одржана током лета, као и о потреби да се покрену конкурси у области културе. Бранимир Ђорђев предложио је да се ово питање што пре отвори, док је Кристофор Брцан указао на могући правни пут како би конкурси били реализовани у законском оквиру. О томе би, како је речено, требало даље да расправља Одбор за културу.

На самом крају, скупштинар Митар Кркељић предложио је да се бившем српском портпаролу у парламенту Мађарске Љубомиру Алексову уручи одређени вид захвалности за дугогодишњи рад и допринос српској заједници. Скупштинари су се сложили да се на наредној седници размотри на који начин би заједница могла да му се одужи за уложени труд и рад.

Владимир Марковић