На сложеном и захтевном послу рестаурације зидних и сводних композиција у православној цркви у Дески протеклих недеља радио је Горан Болић, дипломирани конзерватор-рестауратор из Завода за заштиту споменика културе Суботице.

Како је за наш лист рекао Горан Болић, композиције икона су затечене у веома лошем стању, прекривене слојем чађи и аерозагађења, док је бојени слој био нестабилан и склон даљем пропадању.

 „Позван сам да урадим рестаурацију зидних, односно сводних композиција које дуго нису обнављане. Слике су биле озбиљно угрожене и захтевале су хитну конзервацију”, објаснио је Болић.

Да о зидним сликама деценијама готово нико није могао да брине на стручан начин, сведочи и један сачувани допис из 1938. године. У њему се наводи да је мајстор који је тада радио на кречењу цркве одбио да прихвати рестаурацију зидних слика, сматрајући да за тај посао није довољно квалификован. Након тога, према доступним подацима, на сликама више није извођен ниједан озбиљнији захват.

„Можемо да претпоставимо да од дана њиховог настанка на њима практично ништа није рађено. Прошло је више од сто година, а да људска рука није изводила радове на зидним сликама”, рекао је рестауратор.

Према његовим речима, управо због тога посао је представљао велики изазов.

„Композиције су заиста биле у веома лошем стању. Иако сам дуго у овом послу и овакви захвати ми нису непознати, свакако није било лако вратити их у стање које ће поново моћи достојно да представи њихову првобитну лепоту”, истакао је Болић.

Рестаурација није подразумевала само чишћење и конзервацију, већ и реконструкцију појединих делова који су били потпуно пропали.

„Делови који су били очувани морали су да се фиксирају и конзервирају, док су одређени фрагменти реконструисани како би се композиције што више приближиле првобитном изгледу”, рекао је Болић.

Радови трају дуже од месец дана и сада се приводе крају. Болић наглашава да ће за дугорочно очување ових дела бити пресудно редовно одржавање цркве, посебно крова и услова у унутрашњости објекта.

„Најважније је спречити продор влаге и одржавати добру микроклиму у цркви, јер управо влага највише угрожава зидно сликарство”, истакао је.

Посебну вредност овим композицијама даје чињеница да представљају један од ранијих радова сликара Стевана Алексића због чега је рестауратор предложио да се њима додатно позабаве и историчари уметности.

„Било би важно да се ове слике стручно истраже, документују и да се о њима напишу радови, јер представљају значајан део културне баштине”, додаје он.

На крају, захвалио се црквеној општини и свештенику Светомиру Миличићу, истичући да без њихове подршке и жеље да сачувају ово вредно наслеђе рестаурација не би била могућа.

Сања Симулов