Компанија МОЛ најављује да жели да у региону централне и југоисточне Европе развија пројекте у области биогаса, биометана, соларне енергије, зеленог водоника и кружне економије. Стручњаци цењују да се тај план односи и на Србију, пре свега због великих количина органског отпада, погодног за производњу енергије.

Мађарска енергетска компанија МОЛ Група наставља ширење свог пословања у области обновљивих извора енергије кроз нову инвестицију у постројење за производњу биогаса у Сарвашу, на југоистоку Мађарске. Компанија је најавила модернизацију постојећег комплекса и увођење технологије за производњу биометана, чиме ће објекат добити могућност да производи гас квалитета погодног за директно убацивање у национални гасни систем.

Овим пројектом МОЛ улази у нову фазу енергетске транзиције, са циљем постепеног смањења зависности од фосилних горива и развоја алтернативних извора енергије који би могли да замене део потрошње природног гаса у региону централне и источне Европе.

Према плановима компаније, након завршетка проширења постројење ће имати капацитет производње већи од седам милиона кубних метара биометана годишње. Та количина, према проценама, могла би да задовољи потребе око 8.500 домаћинстава током године, што ову инвестицију сврстава међу значајније пројекте обновљиве енергије у Мађарској.

У МОЛ-у истичу да је реч о важном кораку у правцу стварања одрживијег енергетског система и повећања енергетске безбедности региона. Ова компанија већ годинама гради значајно присуство и на српском енергетском тржишту, а све више пажње усмерава управо ка пројектима одрживе енергије и такозване зелене транзиције.

Мађарска енергетска групација у Србији је до сада била најпознатија по мрежи бензинских станица, складиштима горива и логистичкој инфраструктури, али последњих година све чешће у својим стратешким документима и јавним наступима истиче намеру да се позиционира и у сектору обновљивих извора енергије. Компанија је већ најавила да жели да у региону централне и југоисточне Европе развија пројекте у области биогаса, биометана, соларне енергије, зеленог водоника и кружне економије.

Енергетски стручњаци оцењују да Србија има значајан потенцијал управо за развој биогасних и биометанских постројења, пре свега због развијене пољопривреде и великих количина органског отпада који се може користити за производњу енергије. Војводина се посебно издваја као регион са повољним условима за ову врсту инвестиција, јер располаже великим аграрним капацитетима, сточарском производњом и прехрамбеном индустријом.

Управо зато аналитичари сматрају да би МОЛ у будућности могао да искористи постојећу инфраструктуру и присуство у Србији како би развијао и пројекте у области обновљивих извора енергије. Компанија већ има снажну логистичку мрежу, развијене пословне операције и дугогодишње присуство на тржишту, што би могло да олакша евентуалне инвестиције у зелену енергетику.

Једна од највећих инвестиција МОЛ-а у Србији у претходним годинама било је отварање модерног терминала и складишта горива у Сремским Карловцима 2019. године. Тај пројекат тада је представљен као важан корак у јачању снабдевања и логистичких капацитета компаније у региону. Међутим, од тада се енергетска ситуација у Европи значајно променила, а све више компанија почиње да улаже у алтернативне изворе енергије и технологије које смањују зависност од фосилних горива.

Биометан се у том контексту све чешће помиње као једно од могућих решења за будућност енергетике. Србија тренутно има више постројења за производњу биогаса, али сектор биометана још увек није значајније развијен. Ипак, интересовање инвеститора расте, нарочито након што је Европска унија поставила амбициозне циљеве у области смањења емисије угљен-диоксида и повећања производње енергије из обновљивих извора.

Д. Ј.