У Црквеном музеју у Сентандреји свечано је затворена камерна изложба „Урош Предић у Сентандреји”, која је више од годину дана била посвећена мање познатим, али изузетно драгоценим везама једног од највећих српских сликара са овим градом. У средишту поставке налазила се слика „Свети Георгије”, породична икона сентандрејске породице Вујић, коју је Урош Предић 1902. године насликао као свадбени поклон Стевану Вујићу и Олги Барић.

На свечаном затварању публици су се обратили аутори изложбе, др Коста Вуковић и др Снежана Мишић из Галерије Матице српске, који су се осврнули на трајање поставке у Сентандреји, њен значај за Српски црквени музеј, али и на предстојеће путовање изложбе у Србију. Како је најављено, изложба следеће недеље путује за Србију где ће бити представљена у Галерији Матице српске у Новом Саду, како би прича о сентандрејском трагу Уроша Предића била доступна широј публици.

Др Коста Вуковић је овом приликом посебно захвалио Рити Вујић, унуци Стевана Вујића, која је присуствовала затварању изложбе и која је 2023. године слику Уроша Предића поклонила Српском црквеном музеју. Он је истакао да није уобичајено да се изложбе свечано затварају на овакав начин, али да је ова камерна поставка, управо због значаја самог артефакта и приче коју носи, то у потпуности заслужила.

Говорећи о настанку изложбе, др Вуковић је подсетио и на то шта се дешава када један тако вредан експонат стигне у музеј. Први задатак историчара уметности, како је нагласио, јесте да се кроз истраживање утврди у ком је контексту дело настало, у каквим историјским, друштвеним и породичним околностима, као и какав је био његов пут до данашње публике. Управо је ова изложба настала као резултат таквог истраживања: она прати везе Уроша Предића са Сентандрејом, али и путовање саме слике кроз време, од свадбеног дара и породичне славске иконе до музејског експоната.

Поставка је публици приближила породичне, уметничке и историјске нити које повезују породице Предић, Барић и Вујић. Олга Барић, млађа сестра Марије Барић, супруге Јосифа Предића, Урошевог брата, била је удата за Стевана Вујића, угледног сентандрејског трговца и добротвора. Управо преко тих породичних веза Урош Предић је остао трајно повезан са Сентандрејом, а слика Светог Георгија сачувана је као славска икона породице Вујић.

После Другог светског рата породична имовина Вујићевих била је одузета и подржављена, али је сећање на породицу и њено наслеђе сачувано. Захваљујући дару Рите Вујић, дело је добило своје природно место - у музејској збирци која чува сведочанства о српском духовном, културном и уметничком наслеђу у Сентандреји.

Поред слике „Свети Георгије”, изложба је обухватила неке предмете из заоставштине продице Вујић као и неколико Предићевих цртежа и скица, које је уметник често поклањао родбини и пријатељима. Ови радови додатно су осветлили Предићев однос према блиским људима, али и његов стваралачки поступак, од студије и цртежа до завршеног уметничког дела.

Др Снежана Мишић се у свом обраћању више осврнула на само стваралаштво Уроша Предића, посебно на његов приступ религиозним мотивима. Предић, школован у класичном академском духу, верске теме није градио само као израз побожности, већ као уметничке композиције које морају имати историјску уверљивост, јасну форму и унутрашњу истинитост. Духовно осећање, како је истакнуто, код Предића не настаје као наметнута емоција, већ као простор који посматрач сам открива у делу.

На затварању изложбе Коста Вуковић подсетио је и на једну личну анегдоту из студентских дана. Као рођени Сентандрејац, студирао је у Београду, где је дипломирао код професора Јовановића, који је у то време радио монографију о Урошу Предићу. Професор га је тада упитао: „Имате ли ви неког Предића у Мађарској?” Коста Вуковић у том тренутку није знао да одговори на то питање. Међутим, годинама касније, испоставило се да Предић заиста постоји и у Мађарској, управо кроз дело које је породичним путем стигло до Сентандреје, а затим и до Српског црквеног музеја.

У име Његовог Високопреосвештенства Митрополита будимског г. Лукијана, затварању ове камерне изложбе присуствовао је архијерејски заменик протојереј-ставрофор Војислав Галић.

Изложба „Урош Предић у Сентандреји” тако је затворена у граду у којем је њена прича и започела, али се њен живот наставља. Од јесени ће ова поставка бити представљена у Галерији Матице српске у Новом Саду, где ће сентандрејска прича о Урошу Предићу добити нови простор и нову публику.

Владимир Марковић