У тренутку када Мађарска улази у нову политичку фазу, финансијски сектор с појачаном пажњом посматра сигнале који долазе из врха власти. Очекује се много, али је извесност за сада ограничена. Управо у том контексту, своје виђење актуелних прилика изнео је Радован Јелашић, челник Ерсте банке и некадашњи гувернер Народне банке Србије.
Говорећи на конференцији „Portfolio Lending 2026”, једном од најзначајнијих окупљања финансијских стручњака у региону, Јелашић је указао да банкарски сектор у нову етапу улази са комбинацијом опреза и умерених очекивања. Како је истакао, долазак владе коју предводи Петер Мађар доноси прилику за ресет односа између државе и тржишта, али и отвара бројна питања о томе у ком правцу ће економска политика кренути.
Да би дочарао тренутну атмосферу, Јелашић се послужио стихом мађарског песника Јаноша Арањија, рекавши: „Тежак камен лети, ко зна где ће пасти”. Тај симболички опис, како је објаснио, најбоље осликава неизвесност која је присутна међу инвеститорима, банкарима и привредницима.
ВРАЋАЊЕ ПОВЕРЕЊА НАЈВАЖНИЈИ ЗАДАТАК
„Без јасних правила и поверења, нема ни инвестиција, а без инвестиција нема ни раста”, поручио је Радован Јелашић и додао да је неопходно изградити систем у којем ће одлуке бити предвидиве, а институције стабилне.
Само у таквом окружењу могуће је планирати дугорочне пројекте и обезбедити одржив економски развој, нагласио је он. Посебно је истакао значај враћања поверења не само међу инвеститорима, већ и међу грађанима. Јер, како је навео, економија није апстрактан систем, већ се одражава на свакодневни живот људи, на њихову сигурност и перспективу.
Према његовим речима, један од првих корака који се очекује од нове власти јесте јасно раздвајање политике и економске струке. У претходном периоду, како је нагласио, економске одлуке често су биле под снажним утицајем политичких интереса, што је доводило до нестабилности и непредвидивости.
„Време је да се вратимо професионализму. Да се поново створи простор у којем различита мишљења нису разлог за санкције, већ за дијалог”, поручио је Јелашић и додао да ће управо способност власти да прихвати критичка мишљења бити један од кључних тестова зрелости система.
Осврћући се на ширу слику, он је указао да Мађарска пролази кроз период нагле трансформације. После дугогодишњег континуитета једне политике, промена је дошла изненада, што захтева брзу и промишљену реакцију свих актера.
„Пробудили смо се у другачијој реалности. Та промена није постепена, већ тренутна, и управо зато захтева одговор без одлагања”, истакао је.
Јелашић је посебно упозорио на последице економских политика које нису биле одрживе. Према његовој оцени, дуготрајно одржавање погрешног курса доводи до акумулирања проблема који се касније тешко решавају. Тај процес упоредио је са путовањем у погрешном смеру – што дуже траје, цена повратка постаје већа.
У том контексту је, како преноси ХВГ, критиковао одређене мере претходне владе, истичући да су многе одлуке доношене са краткорочним циљевима и уским интересима. Иако није улазио у конкретне примере, нагласио је да су људи из финансијског сектора били свесни позадине појединих законских решења и њихових ефеката.
Подаци које је изнео додатно осветљавају стање у привреди. Како је навео, у протекле три године економски раст био је минималан, практично на нивоу статистичке грешке. Такав резултат, по његовом мишљењу, последица је комбинације више фактора – од ограниченог приступа средствима из европских фондова до недоследне економске стратегије. Инвестициона клима, која је кључна за развој, значајно је ослабљена. Недостатак предвидивости и честа промена правила игре одвраћали су инвеститоре, што се директно одразило на економску активност. Покушаји да се ситуација поправи кроз субвенционисане кредите, како је оценио, нису дали резултате. Иако су ти програми били финансијски захтевни, нису успели да покрену нови инвестициони циклус. Уместо тога, створили су додатни притисак на буџет без значајнијег ефекта на раст.
Као највећи тренутни изазов, Јелашић је издвојио управо недостатак инвестиција. Ипак, нагласио је да проблем није у недостатку новца, јер ликвидности има, али недостаје поверење.
„Новца има, али сви чекају јасне сигнале, стабилност и предвидивост”, рекао је, додајући да економија не функционише само на основу бројева, већ и на основу очекивања.
Према његовој оцени, обнова поверења би могла бити дуготрајан процес. Инвеститори и банке не реагују само на најаве, већ на конкретне потезе и доследност у њиховој примени. Управо зато ће први месеци рада нове владе бити од пресудног значаја.
Ипак, одређени позитивни сигнали већ су видљиви. Јелашић је указао да је национална валута ојачала одмах након избора, што се може тумачити као реакција тржишта на могућност промене курса економске политике.
БЕЗ ОЧЕКИВАЊА БРЗИХ РЕШЕЊА
Радован Јелашић је на конференцији „Portfolio Lending 2026” нагласио да ће сарадња нових власти у Мађарској са међународним финансијским институцијама и партнерима из Европске уније имати значајну улогу у наредном периоду. Повратак поверења на међународном нивоу, како је оценио, може убрзати прилив капитала и отворити простор за нове инвестиције.
Говорећи о очекивањима у наредним годинама, Јелашић је истакао да не треба очекивати брза и лака решења. Опоравак ће, како је истакао, бити постепен и захтеваће стрпљење, али и доследност у спровођењу политика.
Банкарски сектор, како је нагласио, има јасна очекивања. Пре свега, тражи се стварање равноправних услова за све учеснике на тржишту, смањење административних баријера и успостављање конструктивније сарадње између државе и привреде.
Упркос бројним изазовима, Јелашић не искључује могућност позитивног развоја ситуације. Напротив, сматра да тренутна ситуација, иако сложена, носи и одређене прилике. Промена власти може бити почетак новог приступа, али само ако буде праћена конкретним и доследним мерама, рекао је.
На крају, враћајући се на метафору са почетка, подсетио је да је камен већ бачен. Његова путања још није завршена, а место на које ће пасти зависи од одлука које ће тек бити донете.
„Сада је најважније како ћемо реаговати на ту путању”, закључио је, остављајући отворено питање да ли ће нова власт успети да искористи прилику и постави темеље стабилније и предвидивије економске будућности.
У наставку излагања, Јелашић се осврнуо и на улогу банака у периоду који следи, нагласивши да ће финансијске институције морати да преузму активнију, али и одговорнију позицију. Према његовим речима, банке више не могу бити само пасивни посматрачи економских токова, већ партнери у њиховом обликовању.
Он је указао да је неопходно пажљиво балансирати између подршке привреди и очувања финансијске стабилности. Прекомерно ризично кредитирање, како је упозорио, може краткорочно донети резултате, али дугорочно води ка новим кризама.
Д. Ј.