У Галерији Српске академије наука и уметности у Београду отворена је велика изложба „Свети Сава”, приређена поводом 850 година од рођења Растка Немањића - Светог Саве, првог архиепископа самосталне Српске цркве и једне од најзначајнијих личности српске духовности, културе, просвете и историје.

Изложба ће за посетиоце бити отворена до 19. јула, па је ово добра прилика да је посете и наши читаоци који у наредним недељама планирају путовање у Матицу. Реч је о поставци која на једном месту окупља изузетно вредне предмете, светиње, рукописе, иконе и уметничка дела везана за живот, дело и трајно наслеђе Светог Саве.

Највећу пажњу јавности привукле су светиње и драгоцености које су у Београд стигле са Свете Горе, из Царске лавре манастира Хиландара, али и чињеница да изложба окупља предмете из Студенице, Високих Дечана и најзначајнијих српских културних установа. Међу експонатима су мозаичка икона Богородице Одигитрије, пред којом је, према предању, уснуо Свети Симеон Мироточиви, икона Богородице Млекопитатељнице из испоснице у Кареји, икона Христа Пантократора, икона Светог Саве и Светог Симеона из 15. века, Карејски типик, реплике хиландарског игуманског штапа и Патерице Светог Саве Освећеног, као и реплика иконе Богородице Тројеручице.

Поставка је подељена у пет целина. Почиње временском лентом која прати најзначајније тренутке из живота Светог Саве и развоја његовог култа, од рођења 1175. године до 1935. године, када званично почиње подизање Храма Светог Саве у Београду. У оквиру изложбе приказане су и копије из манастира Студенице, међу којима је рекреиран простор око трона из времена када је Свети Сава био игуман, као и камена пластика и портрети његове браће Вукана и Стефана. Посетиоци могу да виде и рукописне књиге, међу којима су два номоканона, дечански и морачки препис, два минеја, као и сведочанства о Савиним путовањима у Свету земљу.

Изложба прати Савин духовни, просветитељски и државотворни рад, али и начин на који је његов култ живео кроз векове - од средњег века, преко османског доба и Велике сеобе Срба, до модерне српске државе и савременог доба. Посебан део поставке обухвата време после Велике сеобе, када су Срби, носећи са собом реликвије, светиње и живо сећање на Светог Саву, у новим срединама наставили да граде култ свог првог архиепископа. У том делу изложбе истакнуте су графике, црквене књиге и дела из епохе барока и просветитељства.

У делу који се односи на 19. и 20. век, Свети Сава је представљен и као заштитник модерне српске државе, национални херој и школски патрон. Уметност је пратила тај развој, па су на изложби заступљена и дела неких од најзначајнијих српских уметника, међу којима су Стеван Тодоровић, Ђорђе Крстић, Павле Симић, Урош Предић и Паја Јовановић.

Међу посебно занимљивим експонатима издваја се и копија иконе зографа Јована из манастира Мораче, која представља једини сачувани пример комплетног житија Светог Саве илустрованог ликовним језиком. На изложби је и чаша коју је, како се наводи, први руски цар Иван Грозни даровао манастиру Милешеви 1558. године, неколико деценија пре спаљивања моштију Светог Саве.

Изложбу су приредили Галерија САНУ и Музеј Српске православне цркве, а аутори поставке су викарни епископ моравички проф. др Тихон Ракићевић, дописни члан САНУ Игор Борозан и др Миљана Матић.

Због тога ову изложбу треба посматрати као ретку прилику: не само да се обележава велики јубилеј, 850 година од рођења Светог Саве, већ се пред публиком налази избор драгоцености које се иначе чувају у манастирским ризницама, библиотекама, музејима и архивима. За наше читаоце који у наредним недељама путују у Србију, посета Галерији САНУ може бити један од највреднијих културних сусрета овог лета.

Изложба „Свети Сава” може се погледати у Галерији САНУ у Београду до 19. јула 2026. године.

Владимир Марковић
Фото: Тањуг